A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
U pogodbu se od pocetka aktivno ukljucio jugoslovenski ambasador u Budimpesti Dalibor Soldatic, koji je prilikom cestih poseta prvom zameniku ministra inostranih poslova Endreu Siku nastojao da madarsku vladu privoli da bude uvidavnija, te je precicom prenosio upravo aktuelna stanovista njegove vlade. Sravnjivanja izmedu njih dvojice su narocito postala intenzivna nakon prekida januarskih pregovora. Soldatic je pocetkom februara jasno predocio Siku da ce u slucaju da Madari „donekle” predu iznos od 72 miliona postojati „normalan osnov” da oni „nastave sa spustanjem”, te je uz posredovanje Sika potrazio i Rákosija.382 Krajem marta Sik je Soldaticu saopstio i to da je kao rezultat razgovora sa Rakosijem „stvorena nova zamisao u neresenom predmetu sredivanja madarsko-jugoslovenskih finansijskih pitanja.”383 U pozadini priblizavanja stanovista, medutim, smatramo da ne treba da prvenstveno trazimo Rakosijevu benevolentnost, ili eventualno Soldaticevu leporecivost. U periodu od 1. do 25. februara 1956. odrzan je XX Kongres Komunisticke partije Sovjetskog Saveza, pa je delegacija koja je otputovala na njega se jedne strane zatrazila sovjetsku pomoc zarad regulisanja kredita u problemu razresenja dugovanja prema zapadu, dók je s druge strane bila opunomocena i za to da obavesti sovjetske partijske vode o pre- kinutim jugoslovenskim finansijskim pregovorima i zatrazi „njihovu posrednicku, potpomazucu saradnju” u sredivanju stanja.384 Izvori koji se odnose na medijatorstvo delegacije, doduse, sve do danas nisu iskrsli, ali je „otopljavanje” kője je prouzroko- vano XX kongresom sasvim izvesno doprinelo osnazivanju dveju strana u nameri da se dogovor postigne. Desetog marta Soldatic je saopstio Endreu Siku da se „kao osnovica pregovora prihvata globalan iznos od 85 miliona, koji bi se otplacivao tokom pet godina”, te da postoji volja za pregovaranjem o po Madare najpovoljnijoj robnoj listi.385 Madarska delegacija je 19. aprila automobilom otputovala u Beograd i jós istog dana zapocela pregovore. Voda madarske delegacije bio je ministar finansija Karolj Olt, dók je jugoslovensku delagaciju i ovoga puta predvodio Mijalko Todorovic, koji je vazio za jednog od najuglednijih ekonomskih strucnjaka, a koji je tada bio clan Saveznog izvrsnog veca. Pregovori su trajali duze od mesec dana i okoncani su 29. maja 1956. potpisiva- njem vise dokumenata. Potpisana su dva sporazuma, onaj o regulisanju neresenih finansijskih i privrednih pitanja, i sporazum o naucnoj i tehnickoj saradnji izmedu dve zemlje, te jedan poverljivi zapisnik kojem je prikljucena i korespondencija izmedu predsednika delegacija. Clan 1. Sporazuma je izrekom utvrdio da ugovorne strane „smatraju izravnatim” sva „po ma kojem pravnom osnovu” pre 1. januara 1955. nastala prava, potrazivanja i zahteve koji se odnose na isplate, robne isporuke i druge usluge, izuzev zahteva koji su nastali iz gradanskih pravnih odnosa i potrazivanja zasnovanih na knjizevnim i umetnickim autorskim pravima - ukoliko Madarska u roku od pet godina isporuci Jugoslaviji robu u vrednosti od 85 miliona dolara obracunatih po tada aktuelnoj ceni. 382 MOL KÜM XIX-J-1-n-Sík Endre- 123/S 1956. Kutija 65. 383 MÓL KÜM XIX-J-1-n-Sík Endre-153/S-1956. Kutija 65. 384 Honvari n.d., str. 9. 385 MÓL KÜM IX-J-l-n-Sik Endre-159/S-1956. 352
