A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
predvidela dalji rok od 5 meseci. Akcije kője nisu bile predate automatski su prelazile na jugoslovensku drzavu. Udruzenje stedionica i banaka je u vezi sa sprovodenjem öve uredbe u Madarskoj odlucilo da ce stavljanje u depozit „zarad izbegavanja stetnih pravnih posledica” izvrsiti madarske finansijske ustanove, ali su obaveza polaganja u depozit, odnosno neizvrsenje iste bili prepusteni slobodnoj odluci interesenata. Madarska nacional- na banka je izdala neophodnu devizno-pravnu dozvolu za slanje deonica, ali je to vezala za preduslov da su isporucioci obavezni da umesto iznetih akcija u roku od pet meseci podnesu dokaz o importovanju na ime glasecih menica. Jugoslovenska strana ni dobrano nakon isteka róka nije poslala vlasnicima konvertovane, deonice kője glase na ime. Ministarstvo inostranih poslova je na predlog Ministra finansija 16. septembra 1948. notom zamolila jugoslovensku vladu da ih izvesti o razlozima kasnjenja, odnosno da bez odlaganja izvrsi dostavu akcija kője glase na ime njiho- vim vlasnicima. Beograd je pokusao da objasni situaciju time sto „jós nije zavrsena registracija deponovanih akcija”. Dve godine nakon isteka róka za izvrsenje jugoslo- venske uredbe rukovodilac Odeljenja za ekonomsku politiku Ministarstva finansija je sa gorcinom konstatovao: „ne smatram da bi nova diplomatska nóta stvar pomakla unapred. Ovo pitanje drzim u evidenciji zajedno sa drugim nesredenim finansijskim problemima koji postoje u vezi sa Jugoslavijom.”338 Budimpesta se uprkos tome sto rasciscavanje imovinskih pitanja nije napredovalo ni za korák nadala da ce nakon potpisivanja Mirovnog ugovora (10. február 1947.), odnosno njegove ratifikacije (24. jun 1947.) jugoslovenska strana zaista biti spremna da se bavi ovim pitanjem. Racunala je i na to da ce uspostavljanje diplomatskih veza kője se dogodilo u februaru 1947. i povoljan razvoj madarsko-jugoslovenskih kon- takatadati zamah ovoj stvari.339 Ministarstvo finansija je 15. oktobra 1947. podnelo predlog Ministarskom savetu, po kojem bi zarad utvrdivanja madarske imovine u Jugoslaviji i pripreme bilateralnog razmatranja ovog pitanja u Beograd bio poslat ekspert za finansijsko knjigovodstvo u liku Karolja Casara. U meduvremenu se, no- vembra 1947, rukovodilac Odseka za ostecene u inostranstvu Ministarstva finansija dr István Hernádi i licno informisao u Beogradu, te je nakon svog povratka pred- lozio da se privremeno reterira na poziciju iscekivanja, posto se pouzdani podaci za ozbiljnije pregovore ni sada ne mogu pribaviti od jugoslovenske strane. Tako je Ministarski savét 12. februara 1948. odlucio da privremeno nije potrebno izaslati opunomocenika Karolja Casara.340 338 MOL KÜM XIX-J-l-k-Jugoslavija-23/g - 43 993/4-1948. Kutija 39. 335 Ambasador Zoltán Santo je svoje akreditivno pismo predao u Beogradu predsedniku Federativne Narodne Republike Jugoslavije Ivanu Ribaru 4. februara 1947, par dana pre potpisivanja Pariskog mirovnog ugovora. O vezama dveju drzava videti u: Zoltán Rip: „Példaképből ellenség. A magyar kommunisták viszonya Jugoszláviához” (u Standeisky Éva, Kozák Gyula, Pataki Gábor, Rainer M. János: „A fordulat évei 1947-1949. Budapest, 1998, 1956-os Intézet, str. 45-62.) odnosno u Enike A. Sajti: „Bűntudat és győztes fölény: a magyar-jugoszláv kapcsolatok 1944-1947.” (u: Papp Richárd, Szarka László ur.: „Bennünk élő múltjaink. Történelmi tudat - kulturális emlékezet”. Zenta, 2008, Vajdasági Magyar Művelődési Intézet, str. 203-210.) 340 Beleske izzapisnika o dnevnom redu Minístarskog saveta, 1. jun 1947 - 25. február 1950. [on-line] www.mol.gov.hu/letoltes.phptd id=84 [19. septembar 2012.]; MÓL KÜM XIX-J-l-j-Jugoslavija-23/g- 269/1948. Kutija 27. 339
