A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
proizvodnje fabrike otpremali za potrebe nemacke vojske. Slicna sudbina je snasla i zagrebacku Fabriku kablova „Etelka”, u kojoj je ova banka takode imala svog udela. Shodno nacinjenoj zabelesci sa ovog sastanka, njegovi ucesnici su kako rekviriranje zrenjaninske secerane tako i rekviriranje zagrebacke Fabrike kablova „Etelka” odnosno procesuiranje njihovih rukovodilaca smatrali „nepravednim”, posto su rukovodioci fabrike ucinili sve da „sprece prelazak fabrike u nemacke ruke i sacuvaju njenu supstancu.”332 Nacelnik odeljenja ministarstva Viktor Sondi je od strane Ministarstva inostranih poslova predlozio da „suspenduju” imovinska pitanja, posto jós uvek teku mirovni pregovori. Po pitanju rukovodilaca preduzeca on je rekao da je situacija „jos gora”, posto u smislu Sporazuma o primirju vlada treba da potpomogne pitanje osoba optuzenih za ratne zlocine. Imre Ritinger, direktor Centalnog monetarnog zavoda, pomenuo je mogucnost „jednog generalnog protesta”, no iskrslo je i to da jedna dele- gacija koja uskoro putuje u Jugoslaviju „nastavi nezvanicne razgovore informativnog karaktéra” u pitanju preduzeca sa madarskim udelom. Na kraju je odluceno da se „protestom opsteg karaktéra” u ovom slucaju obrate jugoslovenskoj vladi, a koji bi tokom potonjih ekonomskih pregovora „svrhovito” mogao da bude iskoriscen. Sondi je obecao da ce i bavljenje imovinskim pitanjima individualnih lica uciniti predme- tom promisljaja Ministarstva inostranih poslova, kako bi se ono bavilo i imovinskim pitanjima pojedinaca, odnosno da ce instruisati clanove trgovinske delegacije koja uskoro putuje u Beograd da „oni nastave informativne pregovore kako u stvarima madarskih interesa, tako i u individualnim postupcima osudenika”. Ucesnici su se na kraju sporazumeli da GYOSZ prikupi podatke koji se odnose na rekvirirana preduzeca, a Ministarstvo finansija podatke o fmansijskim institucijama.333 Desetog septembra 1946. Ministarstvo inostranih poslova je zaista uputilo usmenu notu jugoslovenskoj delegaciji pri SKK povodom postupaka koji su pokrenuti protiv rukovodilaca pogona i filijala kompanija registrovanih u Madarskoj, a pod nomi- nalnom optuzbom za kolaboraciju, premda nota nije konkretno navodila o kojim je osobama rec. Vlada rukovodena od strane Malih posednika Ferenca Nada je na osnovu toga podnela protest protiv rekviriranja imovine, posto „sudbinu dobara kője postoje Jugoslaviji prava i interesa fizickih lica sa madarskim drzavljanstvom i madarskih pravnih lica pozvan je da ureduje mirovni ugovor, dok po pitanju ju- goslovenskih propisa ovu odredbu prejudiciraju”. Ni madarska vlada ne dovodi u sumnju to, nastavlja nota, da i rukovodioci madarskih preduzeca budu pozvani na odgovornost zbog ratnih zlocina, ali smatra uistinu dalekoseznim i pravno neadekvat- nim reglamentiranjem ukoliko se „imovina madarskih pravnih lica rekvirira usled eventualne krivice rukovodilaca preduzeca”. Zamereno je i to sto je „pretezan deo” postupaka pokrenutih protiv rukovodilaca preduzeca bio sproveden bez odbrane, te sto su za ratne zlocince proglasene i osobe „koje su sa svoje strane ucinile sve da pogoni koji se nalaze u vlasnistvu preduzeca u sto manjoj meri budu na raspolaganju okupatora.”334 332 MOL PM XIX-L-l-o - 76 659/1946. i 74 499/1946. Kutija 31. 333 MOL PM XIX-L - 1-0 -76 659/1946. Kutija 31. 334 Isto tamo, s.n., kao i MOL PM XIX-L- 1-k- 293 981/IV.b./1948. Kutija 33. 337
