A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Ovo je bio jedini zakón koji je izricito propisao eksproprijaciju imovine madarskih drzavljana. Usled kolapsa tradicionalnih forrni diplomatskih veza i kontakata na kraju rata, Privremena vlada Madarske je o vojvodanskim konfiskacijama imovine najpre bila obavestena posredstvom po osnovu Sporazuma o primirju proteranih osoba i iz- beglica, no nadbiskup kalocanski i backi Jozef Gres, kao i vise pogranicnih vojnih i policijskih kapetanija su skrenuli paznju vladi na neljudski manir ekspatrijacija. Nadbiskup Gres je u svom pismu ministru inostranih poslova Janosu Dendesiju od 30. aprila 1945. ovako pisao o tome: „íz usmenih saopstenja proteranih iz najrazno- vrsnijih krajeva Backe mogu da konstatujem da je postupak ekspatrijacije gotovo svugde bio identican, da se, dakle, dogodio na osnovu centralne naredbe: proteri- vanju namerne osobe su gotovo istovremeno, iznenandno prikupili po opstinama, odobrivsi odnosenje tek one najpotrebnije odece na njima i u proseku 500 pengova gotovine. Stanove proteranika sa celokupnim u njima se nalazecim pokucstvom jugoslovenske vlasti su zatvorile i zapecatile, ali je na mnogim mestima smesta pocelo i razvlacenje pokucstva. Mnoge hiljade potpuno bednih Madara pristigle su tako na teritoriju drzave.”318 Sacuvani su i brojni zapisnici iz tog perioda u kojima su proteranici neposredno nakon njihovog prispeca u Madarsku ispricali madarskim vlastima svoje slucajeve. 0 licnom slucaju Sandora Vastaga, knjigovode iz Prigrevice mozemo u zapisniku Odseka za izbeglice Ureda za socijalno staranje sacinjenom 18. juna 1946. procitati ovo: 30. maja nocu su se u njegovom stanu pojavili naoruzani milicioneri, „razbudili nas iz sna, te smo stan smesta morali da napustimo onako kako smo bili, a milicioneri su delove odece kroz vrata izbacivali za nama. Nisu nam ostavili ni toliko vremena da spakujemo najpotrebnije stvari, stavise, i moj od rada ustedeni novae je ostao tamo, posto u svoj stan vise nisam mogao da udem. (...) O ostalim pokretninama inventar nisu napravili, ali sam ja, medutim, kroz prozor i kroz vrata mogao da vidim kako clanovi milieije nasu vredniju odecu trpaju u nji- hove dzepove i pod koporane.”319 Nesto su manje grubo pozvali na napustanje kuce opstinskog lekara u Feketicu dr Mihalja Gidaija, ali su i od njega sve konfiskovali. Doktor Gidai je pruzio i detaljne informaeije o subotickom „transfernom konacistu”, u kojem su pre prebacivanja preko granice proveli dve nedelje. „U uskom dvoristu jedne dvospratne zgrade vise puta se stiskalo i po dve-tri hiljade ljudi sve dotle dok ne bi pretresli nase zavezljaje, na dvoristu je bila gomila smeca, a pod nasim nogama su trckarali pacovi. Jedini bunar sa pijacom vodom nalazio se na razdaljini od 4 me- tra od gomile smeca. Prilikom pregleda nasih zavezljaja oduzeli su nam sav novae, izuzev 500 dinara. Nisu dozvolili da ponesem sa sobom moje lekarske instrumente, vec samo ono sto je stalo u lekarsku torbu za instrumente. Uzasni smestajni uslovi promenili su se onda kada je jedna komisija dosla da prekontrolise zgradu, a koja je izjavila da jugoslovenskoj drzavi nije svejedno kako ce proteranici referisati o postu- panju sa njima. Zakrcenost je prestala, a nas su zakonacili na ljudskiji nácin. Kasnije su dozvolili vec i to da nam lokalni stanovnici daju hranu”320 - mozemo procitati 318 MOL KÜM XIX - J-l-n - Gyöngyösi János - 1945. s. n. Kutija 23. 319 MOL KÜM XIX - J-l-k - Jugoslavia - 30/d.-1564-1946. Kutija 51. 320 Isto tamo. 333
