A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
neprijatelje. Resenja o konfiskaciji jednim delom su mogli da donose vojni sudovi, no u smislu tzv. Focanskih propisa Vrhovnog staba iz februara 1942. to su mogli ciniti i Narodnooslobodilacki odbori razlicitih nivoa, to jest seoski, opstinski, sreski, okruzni, oblasni i glavni. Narodnooslobodilacki odbori bili su „borbeni organi koji sluze narod- nooslobodilackoj borbi”, takvi osobeni privremeni organi vlasti koji su jednovremeno vrsili sve funkcije drzavne vlasti. Imali su sopstvene zakonodavne funkcije, donosili su uredbe, propise i odluke, no ovi organi su vrsili i izvrsnu i sudsku vlast. Bez skolovanih pravnika, cesto uz masovno ucesce lokalnog stanovnistva i na njegov pritisak, oni su donosili svoje presude i resenja. Antifasisticko vece narodnog oslobodenja Jugoslavije (AVNOJ) kao „najvise politicko telő oslobodilacke borbe naroda Jugoslavije” ovo pravo odbora potvrduje novom odlukom od 21. novembra 1944.311 Odlukom AVNOJ-a od 21. novembra 1944. konfiskovana je i za drzavnu svojinu proglasena neprijateljska imovina, sva imovina nemacke drzave i njenih drzavljana u Jugoslaviji, a na osnovu principa kolektivne krivice pokretna i nepokretna imovina nemacke manjine, ratnih zlocinaca i njihovih pomagaca (kolaboranata) bez obzira na njihovo drzavljanstvo. „Posredstvom okupacionih vlasti nasilno oduzeta” imovina je rekvirirana, stavljena pod drzavnu upravu, odnosno sekvestrirana, a to je takode vazilo i u slucaju „odsutnih lica’j to jest imovine osoba koje su napustile drzavu, ili se pak nisu vratile iz emigracije, deportacije, ratnog zarobljenistva, itd. Ova se od- luka u Vojvodini npr. ticala madarskih naseljenika (bukovinskih Sikuljaca, Cangova, Madara iz Bosne, vitezova, itd.) koji su tu naseljeni u periodu izmedu 1941. i 1944, posto su ova naseljavanja bila temeljena na posredstvom madarske drzave izvrsenim eksproprijacijama pokretne i nepokretne imovine jugoslovenskih, tzv. dobrovoljackih naseljenika, koji su bili naseljeni izmedu dva svetska rata.312 Zakón o oduzimanju ratne dobiti stecene za vreme neprijateljske okupacije od 29. maja 1945. dalje je prosirio rekviriranja i nacionalizacije,313 dokje Zakón o agrarnoj reformi i kolonizaciji pored eksproprijacije i nacionalizacije industrijskih preduzeca, pogona, finansijskih institucija, stambenih nepokretnosti, trgovackih preduzeca, itd. ovaj proces prosirio i na vlasnike poljoprivrednog zemljista. Vredi ukazati na to da je srpski Zakón o vracanju oduzete imovine i obestecenju, koji je stupio na snagu 6. 311 Prvo izdanje Focanskih propisa moze sepogledati na sledecoj adresi [1. oktobar 2011.]: http://www . focani.org/org/index.php?option=com_content&yiew=article&id=558&Itemid=123Uloguvojvodan- skog Narodnooslobodilackog odbora Sente u ranoj strukturi jugoslovenske vlasti prikazuje rad Tibora Molnára: „A zentai Városparancsnokság válogatott iratai 1944-1945. - Odabrani spisi Komande grada Senta 1944-1945. (Szeged-Zenta, 2011. / A titói Jugoszlávia levéltári forrásai 1. - Arhivski izvori Titove Jugoslavije 1.).” Ponistenje u Kraljevini Jugoslaviji vazecih, odnosno na pojedinim de- lovima raskomadane drzave tokom rata donetih pravnih propisa izvrseno je Odlukom AVNOJ-a od 3. februara 1945. 312 Enike A. Sajti (2004): str. 199-234.; Gabor Vince: „A bukovinai székelyek és kisebb moldvai csángómagyar csoportok áttelepítése Magyarországra (1940-1944).” Pro minoritáié, 2001/jesen, str. 141- 154. 313 Uvecanje imovine u iznosu vécém od 40 000 dinara smatrano je za ratno profiterstvo, no posto je stari dinar bez revalorizacije pretvoren u növi dinar, tj. posto je 1 stari dinar odgovarao 1 novom dinaru, dobar deo imovine je i bez stvarnog uvecanja postao oduzimljiv. Madarski drzavni arhiv (nadalje: MÓL) Ministarstvo finansija (nadalje: PM) XIX-L-l-o- 76 659/1946. Kutija 31. 331
