A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
„Reorganizacija zadruga i sklapanje ugovora teku bez vecih prepreka. Tu i tamo, me- dutim, iskrsavaju pojedina pitanja koja delimicno koce ovaj posao. Dosadasnji stav ustanova za socijalno osiguranje, na primer, utice na resavanje socijalnih pitanja. Zadruge ne mogu da sklapaju ugovor sa zavodima za socijalno osiguranje za takve dotacije kakve su utvrdene na skupstinama. Zadruge vecinom predvidaju lekarsku pomoc i nesto malo dotacija u slucaju po- vrede. No postoje i takve zadruge - i to ne samo jedna - uglavnom u Starobecejskom srezu, koja bi delimicno obezbedivala i starosnu penziju, decji dodatak i druge dotacije. Posredstvom Zavoda za socijalno osiguranje mogle bi da sprovedu sve to, ukoliko bi zavod imao uputstvo kője se na to odnosi. Zato bi sto skorije trebalo saciniti jedno takvo uputstvo, kako bi svaki zavod za socijalno osiguranje mogao da pruzi pomoc zadrugama na ovom planu. Tako reci vec svugde deluju komisije za sredivanje svojinskih odnosa. I öve komi- sje ponekad treba da resavaju istinski slozena pitanja, i to takva koja se ne nalaze u uputstvima. Na primer, sta da se radi sa onim istupajucim clanovima koji su bolesni, stari i koji nisu radili u zadruzi, a koji su jednim delom dobili socijalno, a delimicno zemljisnu rentu. Da li i oni treba da snose troskove ako zele da istupe? Po nasem saznanju uputstvo o zadrugama kője ce biti objavljeno u Srbiji ureduje i ovo pitanje. Velika rasprava se vodi i oko okucnicabezemljasa. Kako u becejskom, tako i u bac- kotopolskom srezu postoje zadruge kője dodeljuju velike povrsine zemlje bezemljasima podstavkom okucnice. U zadruzi „Jedinstvo“ u Backom PetrovomSelu jedna porodica uziva okucnicu u velicini od jednog do dva jutra. U poslednje vreme se ne samo kod pojedinih clanova sa zemljom vec i kod bezemljasa moze ustanoviti da svoje okucnice zele da urede za trzisnu proizvodnju, dók od zadruge racunaju da vrednost rada podignu u naturi. Táj je kurs pogresan. Bezemljasi se na raspravama prilikom sklapanja ugovora takode mnogo bave arendom, te je u najvécém broju zadruga zauzeto stanoviste da za okucnicu placaju takvu arendu kakvu zadruga piaca onima koji imaju zemlju. U ovakvim sporazumima zadruga - za zemlju u okucnici - zajedno sa samom zemljom doticnom zadrugaru daje i poreski i akumulacioni iznos. Jedan primer. Pretpostavimo da za jedno jutro zemlje zadruga svom clanu koji ima zemlju isplacuje zakupninu od 4.000289 dinara. Ukoliko bi bezemljas uzeo u zakup zemlju od bilo kog individualnog seljaka u selu, a prihvatio i porez, placao bi arendu od 8.000 dinara. No posto je u zadruzi zakupnina 4.000 dinara - i on piaca toliko - tako clan bezemljas zajedno sa okucnicom - ukoliko je ona velicine 1 jutra - dobija i 4.000 dinara. Ovom konstatacijom, medutim, mi ne zelimo da uticemo ni na jednu zadrugu da svoj odnos sa bezemljasima regulise na ovaj ili na onaj nácin, ovo je samo konstatacija koja navodi na razmisljanje. Zakupnina se najvise isplacuje u naturi, ali postoje i zadruge kője je isplacuju u novcu. U becejskom „Becejcu“ arenda zajedno jutro zemlje je 3.500 dinara, a u zadruzi „Backa“ 3.900 dinara, s tim da zadruga piaca porez. 289 Po sluzbenom kursu jedan americki dolar je 1953. vredeo 300 jugoslovenskih dinara. 311
