A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
nostima saobrazeni, na sopstvenim iskustvima osnovani, jugoslovenski put izgradnje socijalizma. To je za rezultat imalo podnosenje obazrivog predloga za uvodenje socijalistickog samoupravljanja od strane jednog od vodecih ideologa i ekonomskih eksperata KPJ - i ujedno jednog od „konceptualista” petogodisnjeg plana - Borisa Kidrica,282 kao i Edvarda Kardelja283 i Milovana Dilasa.284 Pojedini clanovi CK KPJ su - a medu njima i Tito - növi koncept primili sa sumnjom. Parola socijalistickog samoupravljanja je bila „fabrike radnicima”, a njena sustina da proizvodaci posredstvom radnickih saveta - cije su clanove neposredno izabrali - uzmu ucesce u upravljanju fabrikama i preduzecima. Tako su radnici opazali - za- pravo lazan - privid da mogu da odlucuju o vlastitoj sudbini. Da to nije bilo tako i da je sve u sustini lakrdija mnogima je kasnije vec postalo jasno. Prvi radnicki savét je 31. decembra 1949. izabran u Solinu kraj Splita u Hrvatskoj. U principu, samoupravljanje je - u dogledno vreme - trebalo da ispuni svaki segment jugoslovenskog drustva. U tóm znaku je 1952. donet Opsti zakón o narodnim odborima,285 koji je propisao ugradnju samoupravnih elemenata u organe narodne vlasti. KPJ je u periodu od 2. do 7. novembra 1952. odrzala u Zagrebu svoj VI kongres, na kojem je uvodenje samoupravljanja u izgradnju socijalistickih drustvenih odnosa ocenjeno kao kljucni momenat. U novoj situaciji KPJ je vec trebala da postane „avan- garda” radnicke klase, pa je u tóm duhu ime partije promenjeno u Savez komunista Jugoslavije. U socijalistickom preobrazaju sela i poljoprivrede rezim se tokom kolektivizaci- je nije ustezao ni od primene mera prinude, zbog cega je ugled partije u seljastvu znatno umanjen. Na saveznom nivou je juna 1949. donet Osnovni zakón o zemljoradnickim zadru- gama.286 U smislu clana 51. zakona, seljaci-proizvodaci se u opste zemljoradnicke zadruge udruzuju zarad unapredenja poljoprivredne proizvodnje i drugih ekonomskih delatnosti, kako bi organizovali proizvodnju na zadruznom dobru, kao i radi utrzbe poljoprivrednih proizvoda i nabavke industrijskih produkata. Zadatke seljackih radnih zadruga odredivao je clan 61 Zakona, po kojem „... u seljackoj radnoj zadruzi seljaci udruzuju svoju zemlju i sredstva za rád radi kolektivne poljoprivredne proizvodnje, koju ostvaruju zajednickim radom, dók se nagradivanje odvija na osnovu ucesca u radu.” Krajem 1949. u drzavi je bilo evidentirano 6625 seljackih radnih zadruga, kojima je pripaclalo 340 000 domacinstava i 1 839 000 hektara plodne zemlje. Istvoremeno je postojalo 9060 zemljoradnickih zadruga sa 3,5 miliona clanova. U tóm periodu su nastale znatne protivrecnosti izmedu brzog tempa stvaranja zadruga i manjkavih 282 Kidric, Boris (1912-1953) jugoslovenski revolucionar i politicar slovenackog porekla. 283 Kardelj, Edvard (1910-1979) jugoslovenski revolucionar i politicar slovenackog porekla. 284 Dilas, Milovan (1911-1995) jugoslovenski revolucionar i politicar crnogorskog porekla - kasnije naj- poznatiji jugoslovenski disident. 285 Sluzbeni list FNRJ, 1952. br. 22. 286 Sluzbeni list FNRJ, 1949. br. 49. 309
