A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
to sto su se time suprotstavili ne samo Ustavu i drugim propisima nase domovine vec - na osnovu izjave biskupa dr Salisa - i crkvenim propisima, ne brinuci za sve to preduzimaju grube mere protiv onih svestenika koji ne siede imperijalisticku, politiku Vatikana uperenu protiv nase domovine. Kako ce se ovo reflektovati u praksi za sada se ne moze znati, posto je u Republici Sloveniji vise od 60 % svestenstva, a u Bosni i Hercegovini cak 80% svestenstva stu- pilo u udruzenja. U Istri je uistinu malo onih koji nisu stupili u njih. U Hrvatskoj i Srbiji su takode oformljeni inicijativni odbori kako bi se obrazovala slicna katolicka svestenicka udruzenja. S druge strane je - ponavljamo - poznata cinjenica koliko se ovo ne dopada ne- kolicini biskupa. Nadalje navodimo karakteristicno pismo biskupa Budanovica koje se odnosi na ovo: »Uredba Ordinarijusa Backe Apostolske Administrature, koju je 23. aprila 1953. oglasila B.A.A. na podrucju svoje eklezijalnosti: Posto je na zelju inicijativnog odbora potrebno na podrucju verske zajednice orga- nizovati socijalnu organizaciju svestenika, iako nijedan svestenik B. A. A. nije zatrazio, niti pale dobio dozvolu da svoje ime da koncesuri, ordinarijus se oseca pozvanim da u vezi sa uredbom ordinarijusa broj 485/53 upozori svestenike da time cine neposluh protiv erkvenih propisa. Ukoliko neko medu svestenicima B. A. A. bez odobrenja ordinarijusa uzme ucesca u organizovanju svestenicke organizaeije, usmeno ili pismeno izjavi svoju solidarnost, da ime ili ostane u kontaktu sa njim iako ga smatra neuputnim, protiv njega ce biti pokrenut postupak suspenzije. Prema B. C. 360 jurisdikeiju po ovom pitanju ima najblizi parochium vicinorum. Ova se uredba odnosi i na popove. Subotica, 28. aprila 1953, otpravljeno postom 4. maja. Biskup B. A. A. Budanovic s. r.«”253 Uprkos zakonskim stanovistima izmedu rezima i erkava je i dalje postojalo stanje uzajamnog nepoverenja, sto je rezultiralo time da su erkve i svestenstvo i u narednom periodu mogli - sve do kraja osamdesetih godina - da „uzivaju” nepodeljenu paznju jugoslovenskih organa drzavne bezbednosti. Sporazum o uspostavljanju diplomatskih veza izmedu Jugoslavije i Vatikana potpi- san je 1966: time je Jugoslavia postala prva socijalisticka zemljakojaje normalizovala odnose sa papskom drzavom. Predsednik Tito je 29. marta 1971. posetio Vatikan, gde se susreo sa papom Pavlom VI. 253 Dokument koji mnogo govori - Egy sokatmondó okmány. Magyar Szó, godina: X, 29. maj 1953. br 146 (2635), str. 1. 299
