A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
adresu i nas je otac to i ucinio iako je bio policijski cas. Nazalost, to njegovom sinu nimalo nije pomoglo. Jednom prilikom ga je jedan njegov srpski poznanik, bokser Dusán Milicev, pozvao na veceru zajedno sa apotekarima Husagom i Banfijem. »Dodite kod mene, posto ce nocas biti racija, boljeje ako se ne budete zadrzavali kod kuce!« Napravili su vrlo fine pihtije, ne onako kako smo mi imali obicaj, da mast od paprikása nalijemo na vrh, jós se i inace probirljivi apotekar Husag dobrano najeo, pa su s obzirom na policijski cas ostali do jutra. Dobro smo se osecali. Dosavsi ujutru kuci nas otac je sa zaprepasce- njem ustanovio da su nocu opljackali kucu. Prozor su otvorili iznutra i izmedu ostalog odneli i 18 vrednih slika. Naravno, ja ne tvrdim da treba da bude nekakve uzajamne povezanosti izmedu vecere sa pihtijama i provale, ali istina je i to da se Milicev u vise navrata javljao nasem ocu kako bi iz zahvalnosti za oslobadanje preuzeo vise redov- nih odela. Nas otac je povrh toga od neke njegove zenske poznanice kupio i stofove i materijal za postavu koji su bili skriveni od strane deportovanih Jevreja, i premda je to onomad isplatio, iznova je trebalo nadoknadivati njihovu protivvrednost. U svakom slucaju gospodin Milicev se jednom pojavio kod njega i zamolio ga da ukoliko je u svoje poslovne knjige zabelezio mere odela koje je napravio za njega te zabeleske unisti, jer od toga obojica mogu imati nevolje. Nas otac je tu molbu i ispunio. Sto se pák tice mog starijeg brata i njegova prica ima tuzan epilog. Kcer strazara koji je u to vreme pazio na uhapsenike koji su bili zatvoreni u podrumu bila je svalja. Jednom kada sam bila kod njih palo mije u oci da ogrtac njenog oca veoma lici na onaj moga starijega brata. Posto je kaput sió nas otac, a ja sam znala on ima obicaj da ostavi komade za eventualne kasnije popravke, ja sam u jednom neocekivanom trenutku malcice stricnula od donjeg dela kaputa. Kod kuce sam uzorak uporedila sa komadima koje je stavio na stranu moj otac. To je bio isti onaj materijal boje peska...”213 Supruga Karolja Lukaca je pokrenula postupak za proglasenje osobe za mrtvu na prolece 1948.214 U podnesku koji je dostavljen sencanskom Sreskom sudu napisala je ovo: „Krajem 1944. god., odmah po oslobodenju od okupatora, moj muza je bio odveden od strane organa narodne milicije u Senti, navodno kao ratni zlocinac, u ovdasnji sudski zatvor, gde sam ga i posecivala i odnosila mu redovno namirnice. Poslednji put sam ga videla 9. novembra pomenute godine, od koga dana sve do danas o njemu nemam nikakvog znanja da je u zivotu, niti se on javio narodnim vlastima. S obzirom da postoji verovatnoca, da on vise nije medu zivima, molim sud da spro- vede postupak za dokazivanje smrti moga muza i da kao dan njegove smrti ustanovi 10. novembar 1944. godine.”215 213 Sloboda Janos: Zentán történt '44-ben. Újvidék, 1997, str. 80-82. 214 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. R. 156/1948 - predmet proglasavanja sencanskog stanovnika Karolja Lukaca za mrtvog. 215 IAS,F. 127 Sencanski Sreski sud. R. 156/1948-predmetproglasavanjasencanskogstanovnikaKarolja Lukaca za mrtvog. Spis br.l. 287
