A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
> visestruke preprodaje, > udruzivanja proizvodaca, posrednika i prodavaca u cilju odrzavanja visokih ccna. Za pocinioce dcla zabranjene spekulacije se - u odredenim okolnostima, npr. u slucaju ratnog stanja - u skladu sa odredbama zakona mogla izreci cak i smrtna kazna. Vojvodanska Uprava za metalsku i drvnu industriju je pokrajinskom tuzilastva u martu 1947. podnela prijavu protiv adanske Fabrike metalne robe „Vulkan”. U prijavi je izrecena tvrdnja da Dusán Smiljanski nakon oslobodenja nije pokrenuo proizvodnju u svom pogonu, da svoje zalihe nije prijavio u skladu sa propisom, vec da je iz njih prodavao sirovine, polugotove i gotove proizvode, te da je, cak i veci broj masina pustio u prodaju. Sencansko sresko tuzilastvo je na osnovu naredenja vise instance nekoliko puta saslusalo Smiljanskog, te je 13. juna 1947. protiv njega podiglo optuznicu pred sencanskim Sreskim narodnim sudom. Prema optuzbi vlasnik je svojim delima - nepokretanjem fabrike metalne robe, neprijavljivanjem zaliha, stavljanjcm u promet sirovina i polugotovih proizvoda bez odobrenja - pocinio krivicno delo zabranjene spekulacije i privredne sabotaze.198 U krivicnom postupku rasprava je vodena izmedu 16. i 26. juna 1947. Smiljanski nije priznao krivicu. Branio se time da je pogon samo do 1941. radio sa kapacitetom od 70-80%. Tokom rata - usled nedostatka sirovina - mogao je da radi samo sa 15- 20 % kapaciteta. Nakon oslobodenja on nije bio u stanju da pokrene proizvodnju fabrike metalne robe delimicno zbog nedostatka sirovina, a delimicno usled nedostatka delova, te je drzao u pogonu samo mlinski odeljak. No i mlin je radio samo do kraja 1946, a posto je bio na gubitku dao ga je u zakup. Prema njegovom tvrdenju, za pokretanje fabrike metalne robe -au cilju nabavke sirovina i delova - on se u vise navrata obracao za pomoc nadleznim republickim i pokrajinskim organima. No dobio je samo obecanja, kao i utehu: on nece biti pozvan na odgovornost ukoliko zbog nedostatka pomoci ne bude u stanju da pokrene proizvodnju. On je, nadalje, rekao da su mu pojedine nadlezne osobe odobrile da - iskljucivo drzavnim preduze- cima - moze prodati odredene kolicine sirovina koje su mu stajale na raspolaganju, odnosno da moze da izvrsi utrzbu masina i uredaja. Sud nije prihvatio odbranu optuzenog, te ga je u svojoj presudi199 proglasio krivim za krivicno delo zabranjene spekulacije i privredne sabotaze. Za kaznu mu je izrecena konfiskacija fabrike metalne robe, koja je time dospela u drzavnu svojinu.200 1,8 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. K. 473/1947 - krivicni postupak protiv stanovnika Ade Dusana Smiljanskog. Optuznica subotickog Okruznog tuzilastva nadleznog za sencanski srez K 35/47 od 13. juna 1947. 199 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. K. 473/1947 - krivicni postupak protiv stanovnika Ade Dusana Smiljanskog. Presuda sencanskog Sreskog suda K 473/1947 od 27. juna 1947. 2110 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. K. 473/1947 - krivicni postupak protiv stanovnika Ade Dusana Smiljanskog. Resenje sencanskog Sreskog suda Vp. 142/1947 od 20. oktobra 1947. 282
