A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)

Mellékletek

skaciju. Prema spisima, slucaj je okoncan 1954. time sto je sencanski Sreski narodni sud - pozivajuci se na to da se konfiskacija dogoddá jós 1945. i da je za udovicu bio predviden rok od jedne godine za pokretanje parnice protiv odluke, no koji je ona propustila - zalbu ponovo odbacio.190

Odluka Predsednistva AVNOJ-a o prelazu u drzavnu svojinu neprijateljske imovine, o drzavnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otudile191 od 21. novembra 1944, odnosno zakón slicne sadrzine192 koji je donet 1946, te clan 30. Zakona o konfiskaciji propisivali su konfiskaciju imovine gradana nemacke nacionalnosti. Od efekata ove odluke, odnosno zakona bili su oslobodeni samo oni Nemei:

> koji su aktivno ucestvovali u narodnooslobodilackom pokretu i narodnooslobodilackom ratu - naravno, na strani partizana;

> koji su vec pre rata bili asimilovani Srbi, Hrvati ili Slovenci, koji nisu stupili u Kulturbund i nisu isticali svoje Nemstvo;

> koji su cak i na zahtev okupatora poricali da se smatraju Nemcima;

> koji su ziveli u mesovitim brakovima i svojim drzanjem nisu ometali narodnooslobodilacki pokret, odnosno koji nisu bili sluge okupatora;

> koji se kao drzavljani neutralnih drzava nisu neprijateljski odnosili prema oslobodilackoj borbi naroda Jugoslavije.

Adanski apotekar Reze Cvik i njegova supruga Erzebet Cigler nisu spadali ni u jednu od nabrojanih kategorija, premda su kao backi Nemei ziveli u sredini u kojoj je priblizno 90% stanovnistva bilo madarske nacionalnosti, pa tako nisu imali neke narocite moguenosti za ispoljavanje svoga Nemstva. Prilikom popisa stanovnistva iz 1941. u Adi su se 34 osobe, odnosno 0,25 % stanovnistva, izjasnile da se smatraju Nemcima.193 Uprkos tome, sencanska Sresko-gradska komisija za konfiskaciju koja je delovala u skladu sa ciánom 30 Zakona o konfiskaciji je 10. novembra 1945. - pod delovodnim brojem 25/1945 - donela odluku o konfiskaciji apoteke Cvik. U odluci je navedeno da su vlasnici apoteke jugoslovenski drzavljani nemacke nacionalnosti, koji borave na „nepoznatom mestu”. Mesto boravka osoba podvrgnutih konfiskaciji preciznije odreduje zapisnik koji je prilozen uz odluku: „interniran u logor”. Pred- metni spisi vezani za konfiskaciju sadrze i akuratno sacinjeni inventar imovine, u kojem su - pored nekretnina - doslovce navedene sve lekarije do poslednjeg zrna aspirina.194

190 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. Vp. 2143/1945 - postupak konfiskaeije imovine od stanovnika Sente Karolja Lukaca. Resenje sencanskog Sreskog suda br. 2143/1945 datirano 3. jula 1954.

191 Sluzbeni list DF], 1945. br. 2.

192 Zakón o potvrdi i izmenama odluke o prelazu u drzavnu svojinu neprijateljske imovine, o drzavnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica, i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otudile. Sluzbeni glasnik FNR], 1946. br. 63.

193 A Délvidék településeinek nemzetiségi (anyanyelvi) adatai (1880-1941). Budapest, 1998, KSH, 91, str. 171.

194 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. Dn. 87/1946 - uknjizba nepokretnosti Rezea Cvika na drzavu.

280