A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Dobar primer za ovo je horgoski slucaj, u kojem je biracko pravo ocluzeto od brojnih gradana sa jednim te istim obrazlozenjem: oni su bili ucesnici skupa koji je 7. aprila 1941. bio odrzan u Udruzenju zemljoposednika, na kojem je odluceno da se u cilju odrzanja reda u naselju organizuje narodna straza. Kao dokaz je prilozen primerak dnevnog lista Szegedi Új Nemzedék od 12. aprila 1941, u kojem su detaljno opisana horgoska zbivanja iz 1941.32 Saobrazno reportazi, na inkriminisanom skupu su kor- porativno ucestvovali horgoski vatrogasci. Horgosam su u svojoj odbrani tvrdili da je autorclankai organizator skupa iz aprila 1941. Fodor Gélért - raniji jugoslovenski parlamentarni poslanik - bio táj koji je zeleo da nasuprot svojim protivnicima sebi pribavi veci ugled u selu i pred madarskim vlastima. Zanimljivost slucaja je u tome sto je medu onima u listu nabrojanima, navodnim narodnim strazarima - po dosadasnjim istrazivanjima - tokom represalija kője su pocinjene u jesen 1944. zivot izgubila samo jedna jedina osoba, a da kasnije vojni sud zbog ovog dela nikoga iz Horgosa nije podvrgao krivicnom postupku. Medutim, kada se povela rec o oduzimanju birackog prava, ono je oduzeto gotovo od svakoga cije se ime nalazilo u novinama. Bilo je karakteristicno da je oduzimanje birackog prava - na osnovu karaktéra madarskih organizacija kője su bile proglasene za neprijateljske - posebno nepovoljno pogodilo ionako tanusan sloj madarske inteligencije. Povezano sa vec pomenutim slucajem, biracko pravo bilo je oduzeto i od penzió- nisanog horgoskog ucitelja Aurela Hosua. Aurel Hosu je uzivao veliki ugled u selu. Pored dugotrajne pedagoske delatnosti on je ujedno bio i utemeljivac i komandir dobrovoljnog vatrogasnog drustva kője je oformljeno 1913. Njegovu zalbu Sreski sud je odbacio 10. oktobra 1945, te tako on nije mogao da ucestvuje na izborima koji su odrzani mesec dana kasnije. Njegovo biracko pravo sud je vratio tek svojim resenjem od 8. avgusta 1946, u cijem je obrazlozenju napisano sledece: „... iz dokaza kője je naveo zaliloc moglo se ustanoviti: da imenovani kao zapovednik [dobrovoljne] vatrogasne cete nije pruzio nikakvu pomoc madarskoj okupacionoj vojsci i dobrovoljna vatrogasna ceta, kao jedna socijalna ustanova néma nikakvog politickog karaktéra, da imenovani jós je 1936. penzionisan, te kao takav nije mogao uciti decu u fasistickom duhu.”33 U jesen 1944. su kao zrtve represalija kője su izvrsene od strane Titovih partizana pali brojni vojvodanski svestenici i duhovnici. Teror koji je izvrsen protiv njih - istina, vec u blazem obliku, posto im zivot nije bio u opasnosti - nastavio se i u vezi izbora. Biracko pravo je oduzeto i od velecasnog Jenea Fabrija, sencanskog zupnika, posto je po optuzbama aprila 1941. on bio casnik sencanskih „nemzetera”. Velecasni Fabri 32 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. Vp. 1435/1945 - Predmet oduzimanja birackog prava odstanovnika Horgosa Ferenca Nemeta. Prilozen jedan broj lista Szegedi Új Nemzedék god. XXIV br. 82. 33 IAS,F. 127 Sencanski Sreski sud. Vp. 1308/1945-Predmet oduzimanja birackog prava odstanovnika Horgosa Aurela Hosua. 233
