Forró Lajos – Molnár Tibor: Tragikus emberi sorsok 1944-ből a partizániratok tükrében - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 3. (Szeged - Zenta, 2013)
Rezime
REZIME Talas terora koji je pomeo Vojvodinu u 1944-45. godini ugasio je zivote hiljada ljudi. Represalije koje su usledile nakon promene imperije su sa osobitom nemilo- srdnoscu pogodile backo Potisje, gde je Madarstvo cinilo vecinu stanovnistva. Tragicna zbivanja XX veka - Prvi i Drugi svetski rat, kao i krvava zbivanja iz 1944-45. - iz temelja su poljuljala egzistenciju ovde zivuceg Madarstva. Nastala situacija je kulminirala masovnim iseljavanjem zbog juznoslovenskih ratova tokom devedesetih godina XX veka i potenciranim negativnim demografskim pokazateljima. Sve to moze da objasni u nasim danima evidentno izumiranje vojvodanskog Madarstva kője se u nasim danima moze iskusiti. U fokus ove knjige dospeo je severni deo backog Potisja, teritorija danasnje opstine Kanjiza, kojoj pripadaju nasobine Horgos, Martonos, Kanjiza, Adorján, Orom i Totovo Selo. Sa ovog podrucja je 1944. nekoliko stotina gradana - preteznim delom onih madarske nacionalnosti - postalo zrtvama represalija izvrsenih posredstvom komu- nisticke vlasti. Zapanjujuca je vec i cinjenica o broju zrtava, no jos je potresnije kada pod mikroskopom pogledamo licne sudbinske tragedije pojedinih zrtava: to je svrsishodan metod za sticanje celovite i objektivne spoznaje o represalijama iz 1944-45. Ova knjiga donosi 16 licnih povesti osoba koje su bile pogubljene sa ovog podrucja. Odabir zrtava nije bio potpuno slucajan: medu njih je uvrsteno i vise takvih osoba koje su predstavljale determinantne licnosti pojedinih nasobina. Tako su u njega dospela tri katolicka svestenika: zupnici Denes Sabo iz Totovog Sela, István Virág iz Horgosa i Mihalj Verner iz Martonosa. No zbog toga je u njega uvrsten i adorjanski ucitelj Antal Bakota, iza kojeg je - usled toga sto mu je supruga vec ranije umrla - ostalo osmoro sirocadi. Njihovo bezrazlozno kasap- ljenje predstavlja skolski primer za to kako se jugoslovenska komunisticka vlast - u danima nakon neposredne promene vlasti - odnosila prema nacionalnim manjinama: zastrasi da bi mogao da vladas nad njim, goni mu popa i ucitelja, a ako ne zeli da pobegne ubij ga! Medu odabrane su dospeli i jednostavni, obicni ljudi: oni bez imovine i oni sa imetkom. Posto su pretezan deo pogubljenih u ovom podrucju cinili muskarci, medu obradenim licnostima se nalazi 15 muskaraca i samo jedna zena. Premda broj zrtava varira po naseobinama, autori su nastojali da obrade po jednu do dve zrtvene povesti iz svaké naseobine, posto se na táj nácin, posredstvom pojedinih licnih storija, mogu ispicati i predstaviti i zbivanja koja su se u doticnim naseobinama odigrala izmedu 1941. i 1944. 265
