Urednik Fodor István: Fondjegyzék a Bánát, Bácska és Baranya katonai közigazgatása tanulmányozásához - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 2. (Zenta - Szeged, 2012)
Bánát, Bácska és Baranya katonai közigazgatása 1944–1945-ben - Kutatásra ajánlott fondok
VOJNA UPRAVA U BANATU, BACKOJ I BARANJI 1944-1945 GODINE Prvih dana 1944. godine 46. armija II Ukrajinskog fronta sovjetske Crvene armije izbila je na predratnu rumunsko-jugoslovensku granicu. Bez otpora, za svega nekoliko dana, zauzela je Banat, a 2. oktobra sovjetske trupe bile su u Zrenjaninu (Petrovgradu), da bi 6. oktobra stigle do linije reke Tise. Iste jedinice su u sadejstvu sa Narodnooslobodilackom vojskom i partizanskim odredima Jugoslavije (NOV i POJ) presle Tisu i uzele u posed Backu (8. oktobra Sentu, 10. oktobra Suboticu, 18. oktobra Backu Topolu, 21. oktobra Sombor i 23. oktobra Növi Sad). Baranja je oslobodena od strane NOV i POJ tek pred kraj novembra. U naseljima oslobodenih teritorija vlast su u svoje ruke uzeli Narodno-oslobodi- lacki odbori (NOO), koji su stvoreni pod okriljem Komunisticke partije Jugoslavije (KPJ). Pristalice kraljevske Jugoslavije svugde su bile istisnute iz ovih odbora. Na- rodnooslobodilacki odbori su kao svojevrsni revolucionarni organi vlasti u mnogo mesta formirani jós i pre oslobodenja, u ilegali. Za kratko vreme ovi odbori su bili jedini nosioci revolucionarne narodne vlasti. U selima nastanjenih pripadnicima nacionalnih manjina NOO nisu mogli da se formiraju. U naseljima sa mesovitim zivljem su prilikom formiranje odbora u njegov sastav usli i komunisticki opredeljeni predstavnici manjina. Rád predstavnika manjina u odborima bio je kratkog véka. Ukazom Glavnog narodnooslobodilackog odbora Vojvodine (GNOOV) sredinom oktobra 1944. godine iskljuceni su iz tih organa vlasti. Zahvaljujuci jedinicama NOV i POJ i centralnim organima KPJ odnos prema nacionalnim manjinama poceo je da se radikalizuje. Zabranjena je javna upotreba nemackog i madarskog jezika. Oglasi su objavljivani samo na srpskom, odnosno hrvatskom jeziku. Pripadnicima nacionalnih manjina zabranjeno je napustanje mesta stalnog boravista. Sudbina Nemaca resena je jós na II zasedanju AVNOJ-a. Naime, u duhu odluka sa Teheranske konferencije nemacke etnicke grupe iz Istocne i Srednje Evrope trebalo je iseliti u Nemacku. Sudbina jugoslovenskih/vojvodanskih Madara bila je neizvesna, bez obzira na odluku AVNOJ-a sa iste sednice o pravima manjina. Slozena politicka, vojna, privredna i medunacionalna situacija na oslobodenim teritorijama bila je stalna téma na sastancima najviseg politickog rukovodstva. Prema oceni AVNOJ-a i Vrhovnog staba NOV i POJ politicko i bezbednosno stanje na teritoriji Banata, Backe i Baranje bilo je nestabilno. Bili su misljenja da növi organi vlasti nisu dovoljno jaki i da ne mogu garantovati ostvarivanje zacrtanih ciljeva - sta- vise, da pasivnost nepouzdanih nacionalnih manjina (Nemei, Madari, Rumuni, itd.) i eventualno njihovo neprijateljsko raspolozenje mogu u pozadini ugrozavati borbe za konacno oslobodenje zemlje. Zbog toga je najvise politicko i vojno rukovodstvo na sastanku odrzanom u Vrscu dana 17. oktobra 1944. godine donelo odluku o uvo- denju Vojne uprave na teritoriji Banata, Backe i Baranje. U naredbi, koju je potpisao Tito, kao razlozi za uvodenje vojne uprave navedeno je: treba sto pre normalizovati opste bezbednosno stanje, privredne kapacitete treba staviti u sluzbu izmirenja vojnih 19
