Molnár Tibor: A zentai Városparancsnokság válogatott iratai 1944–1945 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 1. (Szeged - Zenta, 2011)
Rövidítések jegyzéke
evidentan nedostatak odece i obuce. Izvestaj ukazuje i na to da zbog nestasice robe cveta crnoberzijanstvo. Posebno je otezana nabavka soli i sibica. Ove artikle su ranije nabavljali u Segedinu, ali posto Sovjeti nisu voljni za saradnju, ove mogucnosti vise néma. Na kraju izvestaja se naglasava „...da bi se pruzanju pomenutih pripomoci trebalo odmah i neizostavno pristupiti, posto bi inace to moglo imati kobnih posledica kako u politickom, tako i u vojnom i privrednom pogledu.”95 Usled uspesnih ratnih operacija sovjetske Crvene armije u Madarskoj osujecena je mogucnost nemackog kontranapada, a madarska Privremena nacionalna vlada je 20. januara 1945. u Moskvi potpisala primirje sa antifasistickim silama. Do januara 1945. u Banatu i Backoj se stabilizovao javni red i mir. Ojacala se pozi- cija narodnooslobodilackih odbora, njihov rad se sa aspekta aktuelne vlasti zasnivao na poverljivim ideolosko-politickim osnovama. Za podrsku organa narodne vlasti izgraden je sistem levicarskih masovnih poli- tickih organizacija, ali su znatno ojacale i komunisticke partijske organizacije, koje su smatrane avangardom proletarijata. Zahvaljujuci kolonistima, koji su se masovno vracali na teritoriju pod vojnom upravom, odnosno izbeglim Nemcima i Madarima, nacionalne proporcije su sve vise pogodovale zamislima jugoslovenskog rukovodstva. Odredi OZNE - u saradnji sa lokalnim snagama - izvrsili su likvidaciju mnogih lica, koja su okvalifikovana kao ratni zlocinci. Preostale, koji su smatrani za ratne zlocince, odnosno osobe koje su smatrane opasnima i nepouzdanima, internirali su u logore. Imovina narodnih neprijatelja, izbeglih i odvedenih osoba, odnosno pojedinih preduzeca, stavljena je pod drzavnu upravu, te je tako nacinjen prvi korák prema kasnijoj nacionalizaciji. Zahvaljujuci drzavnom nadzoru pokrenuta je industrijska i poljoprivredna proizvodnja, prvobitno za podmirenje potrebe vojske, ali je nova vlast organizovala i osnovno snabdevanje stanovnistva. Zahvaljujuci svemu tome postalo je nepotrebno dalje odrzavanje vojne uprave na teritoriji Backe i Baranje. Zbog toga je - po Titovom naredenju od 27. januara 1945. - vojna uprava na teritoriji Banata, Backe i Baranje stavljena van snage dana 15. februara 1945.96 95 IAS F. 109 5. kut., del. br. 632/1944 (vidi: dokument br. 49). 96 IAS F. 109 11. kut., del. br. 2247/1945 (vidi: dokument br. 79). 40
