Molnár Tibor: A zentai Városparancsnokság válogatott iratai 1944–1945 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 1. (Szeged - Zenta, 2011)
Rövidítések jegyzéke
Tise. Povlastica prelaska u Banat vezana je za posebnu dozvolu i garanciju, sto su mogli dobiti samo dvovlasnici.26 Ovaj korák je bio verovatno potreban zarad ogranicenja broja onih koji su nameravali da pobegnu. Postepeno se povecavala diskriminacija prema madarskom stanovnistvu: lokalne novine, kője su do tada izlazile dvojezicno, mogle su se pojaviti samo na srpskom, plakate i objave su publikovane takode samo na srpskom jeziku.27 Vojna komanda je zabranila svaku licnu osvetu, a Madarima je zabranjeno napustanje teritorije grada.28 Kao i Narodnooslobodilacki odbor i Komanda mesta u Senti je stavila veliki akcenat na ocuvanje javnog reda i privatne svojine. To, s obzirom na nastalu situaciju - ratna konfuzija, sovjetske i jugoslovenske vojne jedinice u prolazu, napustene kuce, radnje, salasi, pristizuce izbeglice - nije bio jednostavan zadatak. U ocuvanju javne sigurnosti i reda oslanjali su se pre svega na Narodnu strazu, koja je osnovana jós prvih dana promene vlasti, a koja je uvodenjem vojne uprave okvalifikovana kao regularna vojna jedinica. Pri narodnoj strazi su vec tokom oktobra meseca preduzete reorganizacije, u toku kojih se pokusalo sa izdvajanjem nepozeljnih elemenata.29 U pocetku - narocito u selima u kojima uopste, ili u kojima je u malom broju ziveo slovenski zivalj - jedinice su imale i madarske clanove. Oni clanovi koji nisu bili srpske nacionalnosti su iz gradske jedinice bili odstanjeni vec sredinom oktobra, ali je u selima - kao npr. u Dusanovu - do ovoga doslo tek krajem meseca.30 Predlog za reorganizaciju sencanske Narodne straze je pao krajem novembra 1944. Planirano je formiranje jedne cete, sto se zelelo postici mobilizacijom 160 vojnih obveznika. Pored komande predviden je bio i rád odeljenja za prijavljivanje i odljavljivanje, za prekrsaje, za izdavanje legitimacija i za kontrolu osoba kője su na proputovanju.31 Jedinice narodne straze opremljene su naoruzanjem kője je stajalo na raspolaganju, a u sastav su mogli uci sredovecni vojni obveznici juznoslovenske nacionalnosti.32 I pored toga sto su se vlasti - i vojne i civilne podjednako - trudile da sacuvaju jav- nu bezbednost i javni red, desili su se mnogi zlocini - ubistva i pljacke - na teritoriji sreza. Vecinu zlocina su pocinili vojnici: sovjetski ili jugoslovenski, ili pák pripadnici narodne straze. Najtezi zabelezeni zlocin - dvostruko ubistvo - pocinio je pripadnik narodne starze iz Horgosa lisivsi zivota dve osobe madarske nacionalnosti.33 Bile su ceste i pljacke od strane sovjetskih vojnika koji su bili u prolazu, ili se pák privremeno zadrzavali u gradu. Sovjetski vojnici nisu prezali ni od teske telesne povrede, od silovanja, a ni od ubistva - u tóm smislu najugrozenije naselje je bio 26 IAS F. 109 3. kút., del. br. 35/1944 (vidi: dokument br. 4 i 5). 27 IAS F. 109 3. kút., del. br. 41/1944 (vidi: dokument br. 6). 28 IAS F. 109 3. kút., del. br. 71/1944 (vidi: dokument br. 9). 29 IASF. 121 l.knj., 3 str. 30 IAS F. 109 3. kút., del. br. 30/1944 (vidi: dokument br. 3). 31 IAS F. 109 2. kút., bb. 30/1944 (vidi: dokument br. 2). 32 IAS F. 109 3. kút., del. br. 259/1944 (vidi: dokument br. 29). 33 IAS F. 109 3. kút., del. br. 110/1944 (vidi: dokument br. 12). 31
