Molnár Tibor: A zentai Városparancsnokság válogatott iratai 1944–1945 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 1. (Szeged - Zenta, 2011)

Rövidítések jegyzéke

UVODENJE VOJNE UPRAVE NA TERITORIJI BANATA, BACKE I BARANJE

Na ponovo zaposednutoj vojvodanskoj teritoriji razvila se slozena politicka, vojna, ekonomska i nacionalna situacija, koja je zivo zanimala i najvise jugoslovensko rukovodstvo.

Antifasisticko vece narodnog oslobodenja Jugoslavije i Vrhovna komanda Narodnooslobodilacke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije procenila je da su politicka situacija i javna sigurnost u Banatu, Backoj i u Baranji labilne. Prema njihovom misljenju, konstelacija vlasti koja se razvila nije bila dovoljno jaka i energicna i nije garantovala ostvarenje zacrtanih ciljeva, stavise, pasivno drzanje nepouzdanih nacionalnih manjina - Nemaca, Madara, Rumuna - odnosno njihove moguce neprijateljske manifestacije u pozadini, ugrozavali su borbu koja se na frontu vodilla za konacno oslobodenje zemlje. Na sednici najvisih jugoslovenskih vojnih i politickih organa, koja je odrzana 17. oktobra 1944. u Vrscu, doneta je odluka da se na teritoriji Banata, Backe i Baranje uvede vojna uprava.9

Udredba - koju je potpisao Tito - opravdava uvodenje vojne uprave potrebom za sto skoriju normalizaciju opste bezbedonosne situacije, stavljanjem privrednih kapa- citeta i proizvodnje u sluzbu ratnih napóra, ali pominje i resavanje i onih probléma kője su prouzrokovali „strani elelmenti”.10

Stabilizacija pozadine je bila potrebna i zbog toga da bi se - u duhu sporazuma izmedu Tita i Staljina - omogucio nesmetan prolaz Crvene armije preko jugoslovenske teritorije prema Madarskoj.11

Uvodenje vojne uprave je znacilo da su sudska i izvrsna vlast u potpunosti potpali pod kontrolu vojske, a narodnoosolobodilacki odbori koji su predstavljali „civilnu” vlast dobili su samo savetodavnu ulogu, odnosno izvrsavali su naredbe i uputstva vojnih organa. Planirano je da funkcionisanje vojne uprave ima privremeni karakter, a rok delovanja je maksimalizovan do datuma konacnog oslobodenja zemlje.

Na celo Vojne uprave za Banat, Backu i Baranju postavljen je general-major Ivan Rukavina12, koji je bio odgovoran direktno Titu.

Komandant vojne uprave je u svojoj naredbi od 22. oktobra - pored navedenog - naglasio da je vazno i ocuvanje jugoslovenskog karaktéra teritorije.

Vojna uprava je poverenu joj vlast vrsila preko odeljenja, pa su tako obrazovana sledeca odeljenja:

9 Molnár - Limes. 135-136. str.

10 Popov, Cedomir (ured.): Vojvodina u narodnooslobodilackom ratu i socijalistickoj revoluciji 1941-1945. - Növi Sad, 1984. 406-407. str.

11 Opsirnije vidi - Popov, Jelena: Razlozi uvodenja vojne uprave na podrucju Banata, Backe i Baranje 1944. U: Zbornik Matice srpske za istoriju. 1/1997. - Növi Sad, 1997.

12 Rukavina, Ivan Josip (Otocac, 1912 - Zagreb, 1992) general Narodnooslobodilacke vojske, kasnije i Jugoslovenske narodne armije, narodni heroj. Pre rata je bio student medicine, od 1933. je clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije, a od 1935. je clan Komunisticke partije Jugoslavije. Ucesnikje spanskog gradanskog rata. Po izbijanju narodnooslobodilackog rata organizator je ustanka u Hrvatskoj. Posle II svetskog rata je komandant armije i pomocnik drzavnog sekretara za narodnu odbranu.

27