Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
TIBOR MOLNÁR: DELOVANJE SENCANSKOG NARODNOOSLOBODILACKOG ODBORA U OKTOBRU 1944. GODINE
- Odeljenja za prosvetu i kulturu.41 Jos tog istog dana, 20. oktobra, sazvana je i nova sednica Odbora, na kojoj je pored clanova ucestvovao i komandant grada i politicki komesar. Na zahtev komandan- ta Odbor je doneo sledece odluke:- da se Madari naseljeni posle 1941. stave na raspolaganje vojnim vlastima, od- nosno da se u najkracem vremenu izruce svi „krivci”;- da se kolonistima, koji su 1941. proterani, a sada se vracaju, obezbede stanovi i pokucstvo;- u cilju sprecavanja crnoberzijanstva da sve radnje ostanu zatvorene;- da se razmena novca obavi u Subotici;- Narodna milicija moze sprovoditi hapsenja i poverava joj se i cuvanje magacina. Da se uz vojne patrole kője patroliraju nocu dodeli po jedan milicioner, da bi im svojim poznavanjem terena pomagao.42 Na sednici odrzanoj 21. oktobra donete su odluke o formiranju odeljenja uz vojnu komandu — sanitetskog, privrednog i mobilizacionog — odnosno resena su personalna pitanja: na celo svih odeljenja su postavljeni poverenici. Sve predloge je predlozio komandant Andrija Fabri, a Odbor ih je jednoglasno us- vojio. Za sediste komande mesta odredena je kuca dr Karolja Kiralja, javnog beleznika u ulici Kralja Aleksandra.43 Na svojoj sednici od 22. oktobra Narodnooslobodilacki odbor je zbog velike kodeiné arhivske grade koja je nastala u njegovom radu morao da imenuje arhivara. Posle toga je uglavnom bilo reci o materijalnim pitanjima, posto je gradska kasa bila prazna. Odobreno je da za predstojece katolicke praznike (Svi sveti, Dán mrtvih) radnici Gradskog rasadnika izraduju vence, jer grad od toga ima prihoda. U vezi toga, povecane su i nadnice radnika rasadnika, ali ne podjednako, kako je „pravicni” drust- veni sistem predvideo: muskarcima sa 7 na 8, a zenama sa 6 na 6,50 penga. Zakupci poslovnih prostorija u prizemlju Gradske kuce su obavezani da zakup za poslednji kvartal sto pre izmire. Istraga krade iz Poljakovog magacina — nestalo je 120 dzakova zita — povereno je miliciji.44 Zvanicno uvodenje vojne uprave na teritoriji Banata, Backe i Baranje je na sednici sencanskog Narodnooslobodilackog odbora saopstio major Paja Gerencevic. U objasnjenju se pozivao na odluku Josipa Broza, po kojoj je ovu meru izazvalo pasivno drzanje, a ponekad i odbijajuci stav nacionalnih manjina. Potvrdio je da je javna upotreba madarskog jezika zabranjena. I dr Kuzmanovic je uzeo rec. Prema njegovom misljenju, madarske vlasti su 1941. godine „... nasledile puno manje zlikovaca, od danasnjih jugoslovenskih vlasti...”. Posle objasnjenja, sencanski Narodooslobodilacki odbor je jednoglasno primio na znanje uvodenje vojne uprave. 41 Clanovi zdravstvenog i prosvetno-kulturnog odeljenja su bili identicni: dr Radojka Mrksic, Milica Lalic, Dusán Miladinov, Nebojsa Martinovic. 42 IAS F. 121. 1. knjiga, 14. str. 43 IAS F. 121. 1. knjiga, 18. str. 44 IAS F. 121. 1. knjiga, 20. str. 84
