Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ZORÁN JANJETOVIC: POLOZAJ MADARA U VOJVODINI NA KRAJU DRUGOG SVETSKOG RATA I NJEGOVI UZROCI
pretezno madarskim naseljima gotovo svu vlast vrsili Srbi, a pravo glasa je oduzimano za svaku sitnicu, itd.50 Do proleca 1945. nisu jós ni svi Madari bili pusteni iz kon- centracionih logora. Jedan spisak logora iz (verovatno) maja 1945. pokazuje da je u to vreme uz 74 918 folksdojcera jos uvek bilo zatoceno i 4638 Madara. Od toga je 3632 bilo u logoru Backi Jarak, 147 u cisto madarskom logoru u Pasicevu (sada: Zmajevo, pre: Stari Kér, Ókér), dók su ostali bili rasuti po drugim logorima.51 Radilo se, svaka- ko, o delu madarskog stanovnistva iz Curuga, Mosorina i drugih sajkaskih mesta. Sta- vise, po podacima madarske vlade jos u septembru 1946. 42 sikuljska kolonista su jos uvek bila na prinudnom radu u Borskom rudniku.52 Uprkos najavi novih tendencija u postupanju sa Madarima i uprkos tome sto je vélik broj njih vec bio angazovan u borbi protiv Nemaca u okviru jedinica Jugosloven- ske armije,53 nisu svi ni u najvisim esalonima vlasti usvojili novu politiku. Ovo je delom bilo uslovljeno cinjenicom da su uprkos revolucionalrnim promenama neka vaz- na mesta bila popunjena predratnim nacionalistickim gradanskim politicarima. Svakako najvazniji medu njima je bio ministar za agrarnu reformu i kolonizaciju Sreten Vuko- savljevic, koji se svojim antimanjinskim stavovima isticao vec tokom meduratnog razdoblja.54 U septembru 1945. on je uputio obiman elaborat Milovanu Dilasu i Mi- nistarstvu inostranih poslova, u kojem se, protivno koncepciji KPJ o pogranicnim man- jinama kao mostu saradnje medu susednim (socijalistickim) drzavama, zalozio za uk- lanjanje manjinskog stanovnistva iz pogranicnih oblasti. On se uz iseljavanje folksdojcera i zalozio za iseljavanje bar 80 000 Madara, a bio je spreman i na odredene terito- rijalne ustupke ako bi Madarska pristala da primi 200 000 Madara iz Vojvodine. Pri torn je on argumentisao cinjenicom da ce u sklopu agrarne reforme i pripadnici madarske manjine, kao ravnopravni gradani, morati da dobiju zemlju, sto ce pokrajinu uciniti vise madarskom nego ikada. S druge strane, u torn slucaju ne bi ostalo dovoljno zemlje za koloniste. Smatrao je da bi se iseljavanjem Madara uklonila opasnost od iredente i omogucili dobri medudrzavni odnosi sa severnim susedom. Po njegovom misljenju, tada je bio pravi cas da se tako nesto uradi, buduci da su, po njemu, Madari imali osecaj krivice prema Srbima, a cela stvar bi, ukoliko bi bila izvedena brzo i bez nepotrebnih grubosti, bila brzo zaboravljena.55 Iako se u meduvremenu nastavilo sa integracijom madarske manjine u politicki i drustveni sistem nove Jugoslavije to nije islo glatko. Bilo je nepoverenja od strane vlasti i srpskog stanovnistva, ali i otpora od strane Madara. Madari su ucestvovali na izbo- rima, ali nisu uvek glasali onako kako su to vlasti zelele. S druge strane, madarski ag- rarni interesenti, posebno u Backoj, nisu űzeti dovoljno u obzir kada je u sklopu agrarne reforme deljena zemlja siromasnim porodicama.56 50 Kasas, n. d., 191-192. 51 AJ, F 513, k. 25, III-3/139. 52 Sajti, Odmazda, 109. 53 Kasas, n. d., 186-189. 54 Bogumil Hrabak: Sreten Vukosavljevic — politicki aktivista i narodni poslanik 1919-1927, u: Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavljevica, XVIII, 1996, Prijepolje, 1998.; Zoran JanjetoviC: Na- cionalne manjine u ocima srpske elite 1918-1941, u: Srbi i Jugoslavija. Drzava, drustvo, politika. Zbornik radova, Beograd, 2007. str. 137-138. 55 AJ, 97, 3/35.; Up. i KasaS, n. d„ 194.; Sajti, Hungarians, 444-454. 56 Kasas, n. d., 195-197. 62
