Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ZORÁN JANJETOVIC: POLOZAJ MADARA U VOJVODINI NA KRAJU DRUGOG SVETSKOG RATA I NJEGOVI UZROCI
imao uvid u deo raspolozive dokumentacije procenjuje da je stradalo oko 2000 Madara.29 Madarski autori, kako se moglo ocekivati, navode drasticno vece brojeve: Tibor Ceres govori o 40 000, Karolj Kocis i Enike Sajti o 20 000, Sándor Mesaros i Marton Matuska o 15-20 000.30 Brojevi koji su se kretali izmedu 20 000 i cak 60 000 ubijenih bili su u opticaju i u krugovima madarske vlade tokom 1945. i 1946. godine.31 Sa svoje strane, delujuci obrnuto od svojih madarskih pandana, srpski nacionalisti umanjuju broj stradalih Madara. Tako Jovo Pejin tvrdi da je na kraju rata pobijeno izmedu 600 i 900 „madarskih ratnih zlocinaca”, pravdajuci ubistva na odredeni nácin ovom kvalifikaci- jom.32 U kojoj meri se öve vrlo razlicite tvrdnje mogu dokazati? Brojevi iz madarskih izvora se uglavnom zasnivaju na izjavama svedoka — sto ih opterecuje svim onim sla- bostima kője takve izjave mogu imati. S druge strane, dokumentacija koja bi mogla da nedvosmisleno prikaze stvarni broj ubijenih nije kompletna. Anketni odbor Skupstine AP Vojvodine je u svom istrazivanju dosao do 2667 Madara ubijenih 1944. godine, 1126 tokom 1945, i 330 godine 1946,33 dók ukupan broj Madara koji su stradali u periodu kojim se bavila oznacava kao barem 4913.34 Na táj nácin se ukupan zbir donekle priblizava proceni Aleksandra Kasasa. Drugim recima, konacan broj zrtava jós nije póznát, a pitanje je i da li ce ikada biti. Medutim, cini se da postoje dobri razlozi da se procenjeni broj nastradalih sa velikom verovatnocom moze korigovati znatno na dole u odnosu na ranije procene. Ovo je, uostalom, u skladu sa korekcijom na nize broja ratnih i poratnih ljudskih gubitaka svih narodnosti u Jugoslaviji.35 Medutim, masovna ubistva nisu bila jedino sto je pogodilo madarsko stanovnistvo sa smenom vlasti u Banatu i Backoj. Dana 17. oktobra 1944. uvedena je Vojna uprava, a sutradan je reseno da se pocne sa logorisanjem Nemaca, a dán kasnije i Madara.36 Óva mera nije bila ogranicena na ljude za kője se moglo posumnjati da su kao pripad- nici odredenih organizacija ili nosioci vlasti naneli zlo slovenskom stanovnistvu, vec se pocela primenjivati bez obzira na pretpostavljenu krivicu. I dók prema Nemcima u Backoj i Banatu prakticno nije pravljena razlika, prema Madarima je ona napravljena, zavisno od oblasti. Tako su backi Madari koji su bili pod vlascu Madarske i iz cijih redova su neki okrvavili ruke saradujuci sa tóm vlascu, smatrani za vece krivce od banatskih Madara, koji su vecinom videni kao pasivni posmatraci zlocina za kője su bili odgovorni Nemei. Ovakav stav se jasno vidi iz naredbe Okruznog Narodnooslobo29 PORTMANN, n. d., 268. 30 Portmann, n. d., 268-269.; Na putu ka istini, Növi Sad, 2008. str. 101. 31 Sajti, Hungarians, str. 413-416.; Ista, Odmazda protiv Madara i politika madarske vlade u periodu od 1944. do 1947. godine, u: Na putu ka istini, 106. 32 Na putu ka istini, 101. 33 Na putu ka istini, 101. 34 Na putu ka istini, 63. 35 Tako su se procene broja folksdojeera koji su stradali u prvom talasu odmazde i tokom tri ipo godine logorisanja ranije krétaié od 97 612 kod Johana Viäta (Johann Wüscht), preko 183 000 kod Gerharta Volframa (Wolfram), 260 000 kod Vilfrida Kralerta (Winfried Krallert) do fantastienih 395 000 kod Gotholda Rodea (Gotthold Rhode). (Johann Wüscht, Vertereibung der Deutschen aus Jugoslawien, u: Josef Schmidt (ur.), Die Donauschwaben 1944-1964. Beiträge zur Zeitgeschichte. München, 1968. str. 68.) Naj- novija istrazivanja samih jugoslovenskih Nemaca su te brojeve svele na 8094 ubijenih i nestalih pre logorisanja i na 47 654 umrla tokom boravka u logorima — uz, dakako, izvesnu moguenost korekeije na gore. (Arbeitskreis Dokumentation, Verbrechen an den Deutschen in Jugoslawien. Stationen eines Völkermordes. München, 1998. str. 314.) 36 Kasas, n. d., 160. 59
