Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)

ENIKŐ A. SAJTI: PARTIZANSKA ODMAZDA PROTIV MADARA U VOJVODINI: REZULTATI I UPITNICI ISTORIOGRAFIJE

je stradalo nekoliko puta vise Nemaca, oko 50-60 hiljada je onih koji su stradali od gladi i zaraznih bolesti).39 U poslednje vreme o partizanskim odmazdama za vreme i posle rata austrijski istoricar Mihael Portman (Michael Portmann) je objavio vise stu- dija, odnosno monografija.40 U vezi madarskih gubitaka Portman je uspeo da proucava samo nekoliko izvora koje je Kasas vec video, spisak u Arhivu Vojvodine koji sadrzi 1686 imena, a koji je sastavila vojvodanska komisija za utvrdivanje ratnih zlocina, od kojih je 1000 madarskih zrtava, 211 cetnika (odnosno Srba), 468 Hrvata, a 65 osoba ostalih nacionalnosti, uglavnom ruskih emigranata. Ni po njegovom misljenju óva lista ne odrazava pravi broj madarskih zrtava odmazde i drzi za prihvatljivo podatak od 5 hiljada, koju je i Kasas pretpostavljao. Pozivajuci se na Ekeharda Velkla (Ekkehard Völkl) ukazuje i na to, da 7,5% vojvodanskih Madara, oko 30 hiljada, je neposredno posle rata proslo logore, odnosno zatvore.41

I na kraju ove istoriografske sinteze svakako se mora govoriti o radu komisije za istrazivanje gubitaka Vojvodine u Drugom svetskom ratu, koja je formirana na osnovu odluke Skupstine Autonomne Pokrajine Vojvodine od 11. decembra 2000. Prema od- luci skupstine cilj formiranja komisije je bio, da se u buducnosti zaobidu „zlonamerne dnevnopoliticke manipulacije o vezi ovik dogadaja ”.42 U rad je ukljucena Vojvodanska akademija nauka i umetnosti, radove je vodio akademik Dragoljub Zivkovic. Rezultat dugogodisnjeg istrazivackog rada komisije objavljen je ove godine u elektronskom obliku, ukupno u devet tomova, koji je, na zalost, dostupan samo uskom politickom i strucnom krugu. Prvi tom sadrzi devet studija, medu njima i studiju pisca ovih redova, koji detaljno, za celu Vojvodinu i za pojedine regione pojedinacno (Backa i Baranja, Banat, Srem) analizira podatke Vojvodana stradalih u raznim odmazdama, odnosno medunarodni, pre svega madarski odjek represalija. Knjigu zakljucuje sezdeset (!) plauzibilnih statistickih tabela, dijagrama, koje je izradio Nenad Mauric i koji po starosnim grupama, prema polovima, po nacionalnom sastavu, po teritorijalnoj i hro- noloskoj podeli itd. analiziraju podatke koje je komisija istrazila. Tri torna po teritorija- ma (Backa i Baranja, Banat, Srem), a ostalih pet tomova po nacionalnoj podeli (Srbi, Jevreji, Nemei, Madari i druge narodnosti) prezentuju imensku listu zrtava sa oznacavanjem podataka godine rodenja, pola, mesta smrti i vremena. Moramo ukazati i na to, da su u geografskom smislu ova istrazivanja obuhvatila najvecu teritoriju na

39 Zoran Janjetovic: A német és a magyar kisebbség kiűzése a Vajdaságból a második világháború végén. Regio, 2003. 1. sz. 103.

40 Od ovih posebno vidi MICHAEL PORTMANN: Communist Retaliation and Persecution on Yugoslav Territory during and after WWII (1943-1950). Tokovi istorije, 2004. br. 1-2. 45-74. i Isto: Die Kommunistische Revolution in Der Vojvodina 1944-1952. Wien, 2009.

41 MICHAEL portmann: Communist retaliation and persecution... 65-66.; Portmann EKKEHARD VÖLKL: Der Westbanat 1941-1944. Die deutsche, die ungarische und andere Volksgruppen. München, 1991. poziva se na 189. strani. O broju Madara zatocenih o logorima sve do danas svega jedan zvanienan podatak nam stoji na raspolaganju. Prema ovome, maja 1945. kada se vec uglavnom zavrsilo odvodenje Nemaca iz Jugoslavije za Sovjetski savez, odnosno njihovo iseljavanje, pored 75 128 Nemaca, u logoru za internirce drzali su 3779 zatocenih Madara. U periodu izmedu 1943. i 1950. prema Portmanu u raznim odmazdama stradalo je 180 hiljada vojnih i civilnih zrtava, u ovaj broj znaci ne uracunava srpske i jevrejske zrtve iz raeije u Novom Sadu i Juznoj Backoj u januaru 1942. godine. Isto. 74.

42 Dragoljub Zivkovic: Rad na projektu stradanje stanovnika AP Vojvodine 1941-1948. In: Na putu ka istini. Novi Sad, 2009. (elektronski opticki disk) 1.

38