Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ENIKŐ A. SAJTI: PARTIZANSKA ODMAZDA PROTIV MADARA U VOJVODINI: REZULTATI I UPITNICI ISTORIOGRAFIJE
Govoriti o zakljucenju rasprave o tacnom broju madarskih zrtava partizanske odmazde, po nasem misljenju, jós i danas jeste strucna neodgovornost. Kao utemeljene korake u datom smeru cenimo da ozbiljni domaci i vojvodanski strucni krugovi danas vec stavljaju pod znak pitanja u domacem javnom mjenju i u odedenim politickim krugovima do danasnjeg dana u kamen urezanu brojku o 40 hiljada zrtava. Vise njih prihvata formulu Lajosa Ardaija (Arday Lajos), koji na osnovu istrazivanja Martona Matuske i Sandora Mesarosa i „i na osnovu drugih promisljaja” smatra, da „broj zrtava odmazde ne prelazi 20 hiljada”. Tamas Stark (Stark Tamás), priznati istrazivac madarskih ljudskih gubitaka u Drugom svetskom ratu i procesa migracije naglasava, da su brojku od 20 hiljada „potvrdili” podaci o popisu stanovnistva Karolja Kocisa (Kocsis Károly) i Estera Hodosija (Hódosi Eszter).37 Pisac ovih redova za sada smatra da je sa strucne strane najvise prihvatljivo ako istupimo iz uskih okvira viktimoloskog dvoboja, koji su diktirale stare i nőve politicke namere, strpljivo nastavljamo sa prikupljanjem grade za citavo razdoblje, sa istrazivanjem, te kriticki analiziramo i trezveno rasudu- jemo do sada obljavljene radove. Srpska i hrvatska strucna literatura broj madarskih zrtava odmazde ocenjuje ni- zim. Ukazacu samo na neke, s tim u vezi u poslednje vreme objavljene vaznije publi- kacije, odnosno izvore Ozne koji su postali poznati. Pored vec pomenute OZNA-liste novosadskog profesora Aleksandra Kasasa (za podsecanje: on na osnovu toga pret- postavlja da je broj madarskih zrtava 5 hiljada osoba) hrvatski istoricari su bez komen- tara objavili sumarni izvestaj Ozne bez datuma, koja je verovatno napisana 1946, u ko- jem se na teritoriji vojvodanske Ozne odreduju broj „likvidiranih” Madara u visini od 1776 osoba, ali bez imena. íz dokumenta se ne moze zakljuciti za koji period su sumi- rali liste pogubljenih. Ali to je sasvim sigurno da moze biti reci samo o tzv. delimic- nom izvestaju, te óva brojka ne odrazava ni priblizno tacan broj zrtava.38 Ne govoreci o tome da se ova statistika Ozne odnosi samo na pogubljene, te da ni delimicno ne sadrzava broj stradalih u logorima. Zoran Janjetovic, beogradski istoricar koji je pre par godina objavio znacajnu mo- nografiju o istorijatu manjina u Jugoslaviji, u jednoj svojoj studiji koja se moze procitati i na madarskom jeziku, pristupa problemu logickim putem. Kako pise „tesko je poverovati” da broj nevino pogubljenih Madara prevazilazi broj zrtava „glavnih kri- vaca” nemacke nacionalne manjine, koji se dokazano krece oko 10 hiljada (u logorima goszláv kisebbségpolitikai gyakorlat kezdete. In: Bárdi Nándor, Fedinec Csilla, Szarka László (szerk.): Kisebbségi magyar közösségek a 20. században. Gondolat kiadó - MTA Kisebbségkutató Intézet, Bp., 2008. 216-218. 37 Arday Lajos: Magyarok a Délvidéken, Jugoszláviában. Bp., 2002. 223. Pozivajuéi se na Aradija, Romsic ovu brojku drzi za realnu.; ROMSICS IGNÁC: Az 1947-es párizsi békeszerződés. Osiris Kiadó. Bp., 2006. 83.; Stark Tamás: Migrációs folyamatok a második világháború alatt. Kisebbségkutatás. 11. évf., 2001. 4. sz. http://epa.oszk.hU/00400/00462/00012/4.htm Datum: 2005. 11. 18.; Károly Kocsis, Eszter KOCSIS-HÓDOSI: Ethnic Geography of the Hungarian Minorities int he Carpathian Basin. Geographical Research Institut, Research Centre for Earth Sciences and Minority Studies Programme of the Hungarian Academy of Sciences. Bp., 1998. 153. Srbijanski autori pozivajuci se na podatke popisa drze preuvelicanim i brojku od 20 hiljada.; Drágán Cvetkovió: Ljudski gubici Vojvodine u Drugom svetskom ratu. In.: Dijalog povjesnicara - istoricara. 9. Zagreb, 2005. 489-508. ISTO: Pregled stradanja sranovnistva Vojvodine u Drugom svetskom ratu. Istorija 20. veka. 2005. br. 1. 91-108. 38 Partizanska i komunisticka represija i zlocini u Hrvatskoj 1944-1946. Knj. 1. dokument br. 110. 325. 37
