Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ENIKŐ A. SAJTI: PARTIZANSKA ODMAZDA PROTIV MADARA U VOJVODINI: REZULTATI I UPITNICI ISTORIOGRAFIJE
vezi ovog slucaja Odeljenje za manjine je sluzbenim putem, na uobicajan nácin zatra- zilo od Ministarstva inostranih poslova da „ izvoli kod nezavisne hrvatske drzave podici rec zbog sve ucestalijih napada na zivote i imovinu Madara koji zive u Hrvatskoj... Trazili su istovremeno od ministra inostranih poslova da u slucaju ako se oktutnosti nastave, „da poduzme mere u cilju preseljavanja madarskog stanovnistva opstine u Ma- darsku. ”8 Znaci, Odeljenje za manjine je prema politickoj praksi iz tog dóba preusme- rilo pitanje spoljnoj politici i pokusalo je u cilju zastite Madara u Hrvatskoj da koristi vazeci ugovor o preseljavanju izmedu madarske i hrvatske vlade. Ali madarska ad- ministracija koja se urusavala, i ustaski rezim koji je ziveo zadnje dane, nisu mogli da ovu zamisao sprovedu u delo.8 9 10 11 Posle slome Hortijevog rezima, prvi izvestaj koji je sastavljen za privremenu vladu u Debrecenu datira od 16. januara 1945. godine. Tokom mojih istrazivanja pronasla sam ukupno sedam takvih dokumenata, u kojima su privatne osobe, crkvena dostojanstva, ili neki organ drzavne uprave, pre svega Odeljenje za manjine, skretali paznju na odmazde ministru spoljnih poslova, ili pák premijeru. U ovim izvorima po- javljivale su se prve procena o broju zrtava, kője su se kasnije raznim kanalima fiksi- rale u madarskoj opstoj svesti. Anonimni pisac najranijeg izvestaja je prebegao iz Backe, i kako pise „sudbina Madara u prvim nedeljama okupacije bio je prinudni rád (muskarci rodeni izmedu 1883-1929, pa i zene masovno), u tezim slucajevima masovna masakriranja (vidi od- nosni izvestaj), po mogucnosi materijalno pljackanje i moralno unistavanje (obescas- cenje madarskih zena ).” 10 Nazalost, izvestaja néma medu spisima, pa tako ne znamo o koliko pogubljenjih je privremena vlada dobila saznanja. Znamo da je krajem jula 1945. u Ministarstvo inostranih poslova stigao spisak pogubljenih, odnosno uhapsenih katolickih svestenika. Lista je sadrzavala 22 imena, od kojihje o 13 bilo pouzdano da su ubijeni.11 Velika je verovatnoca, da su öve vesd dospele do vlade posredstvom kar- dinala Jozefa Mindsentija (Mindszenthy József), kao sto je kardinal poslao ministru spoljnih poslova Janosu Dendesiju (Gyöngyösi János) i izvestaj izbeglica iz Juznih krajeva, u kojem su anonimni autori na dramatican nácin predstavljali situaciju Madara u Jugoslaviji, odnosno kritizirali su zamisli madarske valde o miru, jer nije htela pos- tavljati teritorijalne zahteve prema Jugoslaviji. Opste je poznato, da je Mindsenti ok- tobra 1945. u pastoralnom pismu sa dramaticnim tonom protestovao protiv iseljavanja Madara iz Slovacke i protiv iseljavanja Nemaca iz Madarske, ali je u slucaju Madara u 8 Isto. 9 Madarska i Hrvatska su aprila 1942. potpisale ugovor o repatrijaciji Madara iz Bosne koji su „izlozeni opasnostima od partizana”. Ugovor se ticao bosanskih sela sa madarskim zivljem Gunja, Vucnjak, Brcko kője je pogodio gradanski rat. Preseljeni su mogli poneti öitavu svoju imovinu. Preseljene su 395 porodice, sa 15 552 clanova, kője je madarska vlada naselila u Backu, u bivsíe dobrovoljacke opstine, medu Sekelje koji su vec ranije naseljeni iz Bukovine.; A. Sajti Enikő: Magyar-horvát államközi kapcsolatok (1941-1944) In: Életünk Kelet-Európa. Tanulmányok Niederhauser Emil 80. születésnapjára. Uredio: Krausz Tamás és Szvák Gyula. Pannonica, Bp., 2003. 9-13. 10 MÓL Dokumenti Kancelarije premijera nacionalne vlade. 1944/1945-1949-XIX-A-l-j-XXIII-112- 1945. kutija 21. Nazalost doticni prilog nismo pronasli medu spisima. 11 MÓL Ministarstvo inostranih poslova (KÜM) Dokumentacija odeljenja za pripremanje mirovnog ugovora XIX-J-1-a-IV-109-40 178/B6.-1945. kutija 55. Za detalje vidi: Matuska MÁRTON: Vajdaság mártír papjai. In: S nem törődtök vele, a holnap mit őröl... Források a Délvidék történetéhez 3. Szerk. Csorba BÉLA. Hatodik Síp Alapítvány. Bp., 1999. 219-221. 28
