Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
TIBOR PÁL: NA PUTU ISTINE. O RADU POKRAJINSKOG ANKETNOG ODBORA ZA UTVRDIVANJE ISTINE O DOGADAJIMA U PERIODU OD 1941. DO 1948. GODINE
pripadnost i mesto stradanja, onda se moze zakljuciti da su vojvodanski Srbi najvise stradali u Sremu, Hrvatskoj, Backoj, Srbiji, Slavoniji, Bosni, Banatu, Madarskoj, itd. Pripadnici jevrejskog naroda su najvise stradali u Nemackoj, u Srbiji, u Hrvatskoj, u Backoj, u SSSR-u i Banatu. Nemei su najvise stradali u Backoj, u Srbiji, u Banatu i u Sremu. Najvise stradalih Madara je bilo u Backoj, u Slavoniji, u Madarskoj i Baranji.15 Unutar Vojvodine je najvise stradalo stanovnistvo Backe (16 293), zatim Srema (9852), Banata (7084) i Baranje (1558).16 Ako uzmemo godine stradanja, onda se moze konstatovati, da je najvise stradalih bilo 1944. ukupno (po podacima Anketnog odbora) 22 704 stradale osobe. Druga godi- na po broju stradalih je bila 1942, kada je stradalo 20 686 ljudi. Treca je 1945. godina, kada je stradalo 11 503 osobe, dók je 1946. stradalo 9569 lica. Godine 1943. je bilo 8184 stradalih, dók je 1941. bilo 7813 stradalih. Od 1947. osetno opada broj stradalih osoba, tako da je na kraju posmatranog perioda 1948. stradalo 55 lica.17 Ako se pogleda zivotno dóba stradalih, onda mozemo konstatovati da su kod muskaraca najvise stradali oni koji su bili izmedu 20 i 35 godine zivota, dók je kod zena najvise stradalih bilo izmedu 60 i 70 godine zivota.18 Nesumnjivo je posle ovako obimnog posla, a suocavajuci se sa svim teskocama istrazivackog rada, da je Anketni odbor uradio veliki posao, ali se iz njegovih iznetih podataka i podataka iznetih od strane ranijih istrazivaca u ovom radu vide i suprotnosti. Da bi se doslo do tacnijih podataka (jer konacne podatke u nedostatku dovoljnog broja relevantnih izvora i popisa - koji su vremenom „nestali“ i to posebno za vreme burnih dogadaja i namernog prikrivanja krivice odredenih ljudi, od kojih je ne mali broj u drugoj polovini proslog véka bio na znacajnim funkcijama — necemo mozda nikad saznati) istrazivanja o broju nevinih civilnih zrtava u periodu izmedu 1941-1948. sa teritorije danasnje Vojvodine moramo nastaviti, u interesu svih nas koji zivimo na ovim prostorima. 15 Isto, 64. 16 Isto, 65. 17 Isto 18 Isto, 69-70. 102
