Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

лаијеве (?) владе војном, са генералом на челу, остајањем Мађарске у ратном са­везу с Немачком и поновним стављањем Хортија на чело државе (у октобру исте године је Хорти начинио исти такав покушај). 62 Поносни и охоли мађарски официри су се после понашали као да се ништа није догодило. Међутим, у војне јединице и гарнизоне су послати поверљиви љу­ди — нека врста комесара 63 који су пропагирали оправданост остајања у ратном савезу с Немачком и Јапаном. Један такав је у пролеће исте године и у Тјачеву врло ангажовано говорио о светлој перспективи Мађарске после победе фашис­тичких земаља и о њеном трајном благостању, о могућностима масовног посећи­вања Мађара далеких земаља, међу којима и Јапана итд. У априлу су тјачевски Јевреји (као и у целој Мађарској) најпре скупљени у месни гето и у њему под стражом наоружаних мађарских војника и официра 64 чувани око 14 дана, a онда су утоварени у теретне вагоне са нешто мало пртљага и возом однети... У Тјачево су стизале групе Јевреја под стражом, из околних села. И они су даље такође одношени возом. Били су то тужни призори и сцене какве онај ко их није видео једва може и да замисли. Мађарски официри су се врло грубо односили према својим жртвама. Било је батинања стараца и старица, псо­вања, исмевања и мноштво тога нељудскога. Ми и Русини смо их испраћали са сузама, тугом и срџбом према њиховим мучитељима. Део Мађара се пасивно и ћутке односио према овом гнусном догађају, a део сасвим непријатељски према Јеврејима, отворено говорећи о подели њихове имовине, о оправданости што „смрдљиве жидове односе да не куже ваздух", итд. Имао се утисак да је део мађарског становништва непријатељскије расположен према Јеврејима, него власт која је наредила њихово одвођење! Много страница текста би се могло исписати о овим догађајима и детаљима нељудског односа према Јеврејима у то време у Мађарској. Одмах иза овог догађаја — у мају, дошло је до пристизања великог броја ре­зервиста у Тјачево и опремања једне повеће војне јединице за источни фронт. 65 За одлазак на фронт се припремала и војска. Мађарски војници под оружјем, с којима смо до тада у Тјачеву провели заједно неколико месеци — дружили се нарочито недељом и поподневним сатима у слободно време. Поводом растанка (пошто смо ми Срби мункаши остајали) приредили смо у једној кафани заједнич­ко опроштајно вече, које је трајало целе ноћи — од суботе увече до недеље ујутру. 61 После извршене немачке окучгације владу Миклоша Калаија заменила је влада некадашњег ма­ђарског амбасадора у Немачкој, генерал-потпуковника Деме Стојаија (‍S‍z‍t‍ó‍j‍a‍y‍ D‍ö‍m‍e‍)‍ —‍ коју је прихав­тио и немачки окупатор. У том тренутку Хорти још није изгубио слободу кретања и даље јс вршио прерогативе председника државе. 62 Пошто је Мађарска постигла споразум са Совјетским савезом о прелиминарним условима примирја регент Миклош Хорти је 15октобра 1944. објавио прокламацију преко радија, по којој земља прекида са својим раннјим савезницима и полаже оружје. Пошто покушај „искакања" ни и војном ни у политичком смислу није био припремљен, није могао успети. Под притиском Немаца регент је дао ос­тавку на свој положај и предао је власт Ференцу Салашију (‍S‍z‍á‍l‍a‍s‍i‍ F‍e‍r‍e‍n‍c‍)‍,‍ који је у Мађарској увео ултрадесничарску диктатуру и наставио рату немачком савезништву. 63 Политички опуномоћеник. 64 Сабирање Јевреја ван престонице, њихово чување и слање у логоре вршила је жандармерија. 65 Циљ мађарског војног и политичког руководства у то време је првенствено већ била припрема за одбрану земље.

Next

/
Thumbnails
Contents