Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

За ову српску средину у Новом Саду може се рећи да је живела сиромашним културним животом, у односу на претходне године. Од 1941. је била сведена на слушање радија. Обавештења путем штампе била су сиромашна. Нова пошта је била изразити пропагандни и реакционарни лист, a биоскопи су у још већој мери били фашистички пропагандни медиј. Свакодневно међусобно дружење је било једини вид друштвеног живота. Припадници — активисти Народноослободилачког покрета су деловали у овој средини и били скоро једино средство објективног обавештавања о догађајима. Затварање у сопствене животне и територијалне оквире ова српска средина је сматрала својим патриотским дугом и видом испољавања незадовољства и противљења окупацији. Мањи део Срба у Новом Саду, нарочито оних који су становали измешани са мађарским и немачким становништвом града, међу којима сам био и ја, нужно су се више мешали са Мађарима (Немци су живели скоро изоловано у свом Културбунду), одлазили и на стари корзо (шеталиште у центру града), одлазили на купалиште Штранд (Срби из Салајке и Подбаре су га бојкотовали), посећивали оперске, варијетске и циркуске представе у центру града, али истовремено и одлазили у споменуту изоловану (?) српску средину у Подбару, Салајку, Роткварију... Живот припадника осталих националности у граду је такође био специфичан. Немци су живели скоро изоловано у оквиру своје националне организације Културбунд, смештеној у палати Хабаг,

37 која је бомбардовањем 1944. године порушена, a на њеном месту после 1945. године подигнута нова — данас Железничка дирекција. Састајали су се и у још неколико клубова у граду. У њима је свакодневно врио живот — од полета, задовољства, очекивања још светлијих перспектива после победоносно завршеног рата (!) итд. Немци су се и у Новом Саду понашали надмено према другим становницима града — према Србима, али и према Мађарима, a Јевреје су сасвим ниподаштавали и отписали их као људе. Сматрали су себе наднацијом, нечим изнад свега... Живели су у материјалном благостању и снабдевани храном више од осталих становника града. Јевреји су по одласку млађих годишта у радне чете по Мађарској, преполовљени — остали су само стари. Неког видљивог друштвеног живота у њиховој средини и није било. Сва имовина им је била под државним надзором (комесари). Не сећам се да ли им је било могуће исповедати веру — одлазити у синагогу?

38 Мађари нису сачињавали више од око 30% становништва града, али као носиоци државне власти кретали су се највећим делом града и у његовој околини. Они су живели наЈсвестраниЈе — политички, економски, културно, али су врх политичког живота (активности) и функција представљали досељени Мађари из уже Мађарске (Anyaország). Културни живот новосадских Мађара је у ово време био бујан (претежно на нивоу масовног укуса публике) и испољавао се кроз позоришне (драмске, оперске и оперетске), биоскопске, варијетске, циркуске и друге представе и приредбе, кроз Ради се о скраћеници, било је средиште једназадруге за стамбену изградњу. Равноправностјеврејске вероисповести билаје укинута 19. јула 1942. године. Према попису из 1941. било је 50,43%. Видети фусноту број 20.