Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

„БИО CAM НАЈЛЕПШИ ХОРТИЈЕВ ВОЈНИК..." УВОД СЕЋАЊИМА МИЛЕНКА ПАЛИЋА

нашали самовољно лишио је оружја, послуживши се лукавством. Описане епизоде сведоче о томе да су били задовољни њиме и да је и српско становништво имало поверења у њега. Нажалост, после 20. априла ситуација се драматично изменила. Бачко Градиште је припадало окупационој области 13. бригаде. Ђула Варга није имао ни одговарајућа овлашћења ни одговарајући чин за даљу активност и боравак у месту. Догађаје везане за период после уласка мађарских трупа сазнајемо из напомена Чабе Варге очевим сећањима.

40 Наводи 110. број 22. годишта суботичких Јутарњих новина (Reggeli Újság) у којем су 2. маја 1941. извештавали да: „У целом Потисју Бачко Градиште је било једино насеље где приликом двоструког васкрсења није дошло до крвопролића нити до испаљивања иједног метка."

41 Касније су, међутим, и у овом месту људе посвађале лажне вести, претње, пријаве и отпочело је исељавање, које помиње и Палић, пошто је у први мах његова породица доспела у опасну ситуацију. Он се вратио кући и видео групу интернираних када се мисија Ђуле Варге већ завршила. Мемоари Миленка Палића су јединствени по томе што је аутор писао своја сећања о догађајима, своја искуства и размишљања као припадник српске мањине. Бачки Срби и Мађари су живели и као припадници мањине и као припадници владајуће нације, и једни и други су извршили недела и обе нације су доживеле искуство губитка власти. Тешку трауму представљају покољи у Жабљу и Новом Саду као и одмазда против Мађара 1944-1945. која је однела неколико десетина хиљада жртава.

42 Наведене догађаје, трауме треба промислити, испричати, забележити да би постале интегрални, саставни делови наше слике о прошлости — да би постали прошлост. За све нас је важно да ове догађаје прихватимо као део наше прошлости — чију обраду и чије боље схватање потпомажу сећања савременика. Јудита Пихурик 4 VARGA CSABA: Bácsföldvári interregnum egy kényszerleszállást szenvedő repülő visszaemlékezése tükrében (Интерегнум y Бачком Градишту y светлу сећања једног ваздухопловца који је извршио принудно слетање), Војнонсторијски архив (HL), Збирка студија (Tanulmánygyűjtemény), 2912. *' Исто 4. 42 На одмазду југословенских власти против Мађара од јесени до пролећа 1945, која је према проценама имала 20-40.000 жртава односи се обимна мађарска стручна литература. Видети на пример: CSERES TIBOR: Vérbosszú Bácskában {Вепдета y Бачкој). Budapest, 1991., KlSS JÓZSEF: Az áldozatok is emberek..

.(И жртве суљуди) Dokumentumok a jugoszláviai magyar kisebbségeket ért megtorlásokról, 1944. szeptember - 1945. május (Документи o репресалијама над мађарском мањином у Југославији септембар 1944 - мај 1945.) (I-V.) Napló, 1991., MATUSKA MÁRTON: A megtorlás napjai (Дани одмазде). Új

vidék, 1991., MÉSZÁROS SÁNDOR: Holttá nyilvánítva (Проглашен мртвим). Budapest, 1991. A. SAJTI ENI

KŐ: Impériumváltás, magyarellenes megtorlások, kitelepítések és a konszolidáció feltételeinek kialakulása a Délvidéken (Промена власти, противмађарске одмазде, исељења и настајање услова консолидације на Делвидеку). Századok 2002/5. 1061-1114.