Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

„БИО CAM НАЈЛЕПШИ ХОРТИЈЕВ ВОЈНИК..." УВОД СЕЋАЊИМА МИЛЕНКА ПАЛИЋА

Попут бројних других, тврди и он: „На балканизираном Делвидеку морали смо водити рачуна о томе куда крочимо и ко нам стоји иза леђа."

29 Без обзира на наведено, нема повољно мишљење о српској одбрамбеној линији и сматра да је у поређењу са чехословачким и румунским слабија.

30 Подаци о уласку мађарске војске у Бачку су подударни са тврдњама других: југословенска војска се већ повукла, није дошло до већих сукоба. Међутим, током надирања нападнута је од стране четника прво код Чантавира, a касније — наступајући иза 1. механизоване бригаде — 2. коњичка бригада је доживела мању битку код Бачког Петровца. У Нови Сад су, међутим, ушли не наилазећи на отпор, тамо је већ било у току хапшење четника. У вези са тим и Шаламон помиње оно о чему и Палић пише: да је већ тада било егзекуција. По Шаламону, стрељања је вршила једна инжињеријска јединица. Типични су његови коментари у вези са овим догађајима: „Не бисмо ни веровали колико се осветољубивости, садизма и суровости накупило и са једне и с друге стране, мада смо се некад заједнички борили против Турака (добро су нас посвађали из Беча)."

31 Описујући општу ситуацију у Новом Саду, говори о својим утисцима и међу жалосним догађајима помиње трагедију и смрт невиних до којих су довели поступци мотивисани страхом. По његовом мишљењу ред се полако ипак учвршћује, све је мање наоружаних људи, али истиче да се овде све разликовало од уласка мађарске војске на Фелвидек и Ердељ, где је она дочекивана цвећем и звуком црквених звона. И Шаламон пише о провокацијама локалних Немаца: „Истакли су велике хитлеровске заставе, наиме представници немачке мањине и омладина одевена у униформу Хитлерјугенда и под заставама демонстративно су шетали по главној новосадској улици... раде све како би подвукли да припадају само Хајмату (Heimat)."

32 У својим мемоарима Шаламон се предисторијом новосадске рације бави у посебном одељку. У вези са Шајкашком и партизанским покретом и он истиче осећај сталне угрожености која је узроковала „...некакву чудну психозу која је овладала овом жупанијом."

33 Одговорност добрим делом сваљује на Немце, што пре свега базира на чињеници да су високе официре позване пред војни суд у вези са рацијом, управо Немци спасли из Мађарске 1944. године. Покушава наћи разлоге, размотрити историју Бачке, околности живота разних народности једних поИсто 4. 30 Насупрот Шаламоновом мишљењу Шандор Тормаши Савич (Tormássy-Szávits Sándor), који је био командант батаљона 13/7. пешадијског пука пише следеће: „...југословенска погранична одбрамбена линија је представљала истински и вредан систем утврда који је пројектован за све евентуалности — бетонске одбрамбене постаје које могу послужити за пример, испред њих вишеструке бетонскожичане препреке, a изатога широки, бетонски, дотад невиђени противтекновски јарак, са скривеним и камуфлираним у дубину размештеним бетонским митраљеским гнездима. Чешка погранична одбрамбена линија се састојала од бетонских гнезда поређаних у једну линију и ни од чега другог, док је румунска одбрамбена линија била састављена само од обичног противтенковског јарка са веома ниском жичаном препреком и од митраљеских гнезда грађених од цигле." Војноисторијски архив (HL), Збирка студија (Tanulmánygyűjtemény) 2668/1. 2. 3

' ШАЛАМОН 7. 32 Домовина, родни крај, у овом случају Немачки Рајх, ШАЛАМОН 9. 33 Исто 16.