Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

„БИО CAM НАЈЛЕПШИ ХОРТИЈЕВ ВОЈНИК..." УВОД СЕЋАЊИМА МИЛЕНКА ПАЛИЋА

окупација. Ha нерешивост ове ситуације указивао је Черчил: "Мађарски премијер, гроф Телеки, се доследно трудио да његова земља до извесне мере сачува слободу деловања. Нипошто није био уверен да ће Немачка добити рат. Хитлеров ултиматум је од њега захтевао да прекрши споразум склопљен са Југославијом. ...На овај начин Мађарска се нашла пред избором да ли да пружи узалудан отпор немачким трупама у надирању или се отворено суочи са савезницима и изда Југославију."

5 У безизгледној ситуацији гроф Пал Телеки је 3. априла 1941. извршио самоубиство. Текст његовог опроштајног писма упућеног Миклошу Хортију: „Високодостојанствени господине

! Постали смо вероломници — из кукавичлука —- супротно слову споразума о вечном пријатељству заснованом на мохачком говору. Нација то осећа, али смо ми одбацили њену част. Пристали смо на страну ниткова - јер од наводних атроцитета ни једна реч није истинита! Ни против Мађара, али ни против Немаца! Постаћемо лешинари! Најгаднија нација. Нисам те спречио. Крив сам. Пал Телеки"

6 Немачком нападу од 6. априла 1941. године мађарске трупе су се прикључиле по распаду Југославије, 11. априла 1941. године, и наступале су само до историјских граница Мађарске — истина, интервентни корпус је у периоду од 16. априла до 4. маја, под немачком командом, продро до Ваљева, али није учествовао ни у каквим борбеним дејствима. У војним операцијама учествовали су I, IV и V корпус треће мађарске армије, интервентни корпус, речна бригада, 9. и 11. пешадијска бригада и јединице ратног ваздухопловства и противваздушне одбране. Мађарске јединице нису наишле на озбиљнији отпор, пошто се југословенска армија, услед немачког напада од 6. априла, већ повлачила. Спорадичне пуцњаве, герилских акција је било, као и озбиљнијих окршаја у Суботици, Сомбору и Бачком Петровцу. Улазак мађарске војске узроковао је око 2.300 — претежно цивилних — жртава. Реинтеграцијом Делвидека повраћено је 11.500 км

2 и 1.030.000 становника од којих је су Мађари чинили 39 одсто.

7 Прва моторизована бригада интервентног корпуса је, пролазећи кроз Кљаљићево (Kerény), Кулу и Србобран ушла у Нови Сад 12. априла да би 14. априла била замењена 2. коњичком бригадом и једним бициклистичким батаљоном. Друга коњичка бригада је продрла у град прошавши кроз Чантавир, Бачку Тополу, Кулу, Србобран и Стари Бечеј. Задатак ових јединица је била одбрана линије Дунава, од Старе Паланке до Титела, a седиште команде је смештено у Нови Сад. Већина окупационих снагаје после 25. априла повучена, остале су само оне јединице чија WINSTON S. CHURCHILL: A második világháború, (Други светски pam). I—II. Budapest, 1989. I. 482-483. Енглеска ипак није објавила рат после уласка мађарске војске на Делвидек. Мађарска је процењујући даје бомбардовање Кошица акција изведена од стране совјетске авјиације, 27. јуна 1941. године, објавила рат Совјетском савезу и на тај начин је ушла у рат. 6 Diplomáciai iratok Magyarország külpolitikájához. 1936-1945 (Дипломатски cnucu o спољној noлитици Мађарске 1936-1945). Саставио је: Juhász Gyula. Budapest, 1982. V. 995. У даљем тексту: DIMK V. Телеки је 1. априла добио извештај о томе да ни у Војводини ни у Славонији није било противмађарских акција. DIMK V. 988. 7 Ромшич 249.