Baranyai helytörténetírás. A Baranya Megyei Levéltár évkönyve, 1985-1986. (Pécs, 1986)

ÖSSZEFOGLALÓK - Szerb-horvát nyelvű összefoglaló (Szita László, fordította: Theodorné Gorjánác Rádojka)

nam služe za upoređenje mađarskih aradova istoa pravnog pložaja. Podaci o stanju službenika u mnogome dopunjuju naše informacije o krizi. Među studijama koje su po broju dorasle do monografije i bave se pojedinim pitanjima prošlosti političkih partija između dva rata, istaknuto mesto zauzima rad autora Vonyó Józsefa. Autorova studija potkrepljuje najšira naša znanja o tzv. Partiji nacionalnog jedinstva (NEP) za koju je ministar Gömbös dao inspiraciju i odredio nj. koncepciju. Budući da je u županijskom arhivu Baranje sačuvana arhiva spomenute partije te je autor već popriličan broj studija posvetio partiji koja je nosila obeležja fašizma. Studija prikazuje na koliko je mogla partija da utiče na široke narodne mase, te njen odnos prema građanskim i fašističkim partijama kontrarevolucionarnog sistema. Po osnivanju partije, buržoaske partije županije i nadalje se uspešno ističu svojim radom iz čega se da zaključiti da uticajna moć Partije nacionalnog jedinstva jedva je porasla. U drugom delu studije prikazani su napori za zauzimanje vlasti na mesnim i županijskim izborima. Obiman deo je poklonjen izborima iz 1935. godine te poslovanju desničarskih partija kao što su: Partija nacionalnog jedinstva, Socijaldemokratska partija i Partija sitnih posednika. Autor ukazuje i na faktore koje su dovodile do pobede Partije nacionalnog jedinstva. Kao zaključak može se konstatovati da je ovaj rad sa svojom temom od zemaljskog značaja. Drugo poglavlje godišnjaka bavi se pitanjima iz oblasti privrede i prosvete. Studija autora Erdósi Ferenc „Razvoj saobraćajne mreže u Baranji u drugoj polovini 19. veka" jeste jedna iz niza radova koja se bavi prošlošću jugoistočnog-Zadunavlja. Značaj studie ističe i sama tema, naime, saobraćajna grana privrede slabo je istražena. Suština studije se sastoji u tome što razvoji putne mreže u okviru saobraćajne, prikazani su u razdoblju kada je sa radovima izgradnje neposredno položen temelj savremene mreže. Autor prikazuje razvoj putne i železničke mreže, određuje uzajamnu povezanost između pravaca puteva i železničkih šina, prirodnih, geografskih, ekonomskih i društvenih prilika; dobivene podatke upoređuje podacima drugih županija. T. Mérey Klára u studiji „Stanje industrije u Baranji za vreme drugog svetskog rata i u posleratnim godinama" daje sintezu svojih istraživanja o prošlosti industrije u županiji. Osnovu rada sačinjavaju industrijski popisi: „industrijska sabiranja" iz 1942. godine i „industrijska merenja" iz 1946. godine. Podatke merenja, oba izvora grupiše po naseljima, stoga je data mogućnost da se izvrši njena poredba te da se osvetli stanje industrije za vreme drugog svetskog rata i posleratnog perioda. Autor se opredelio za poznat sistem analiziranja tj. na razmatranje po granama industrije, U cilju potpomaganja mesna istraživanja na polju industrije, kompletno donosi industrijske popise iz 1942. godine. Maró Mária Anna posle mnogih studija u kojima je dala prikaz mlinarstva županije, ovaj put je izabrala popis od izuzetnog značaja prevodeći na mađarski jezik poglavlja koja se odnose na vodeničarstvo. Podaci su grupisani u poretku koji nam daje potpunu sliku vodeničarstva u Baranji sa kraja 18. veka. Popis je izvršen po naredbi Széchenyi Ferenc-a. Studija pod naslovom „Mlinovi u županiji Baranja u godinama 1785-86." obuhvata sledeće informacije: 1. procena mlinarstva na nivou županije za vreme Josifa II 2. prikaz mlinova (uključujući i njihovu tehničku opremu) po srezovima, naseljima i vlasnicima. Prilikom popisa koristeni su razni formulari stoga ni informacije nisu podjednake. One obuhvataju grupu pitanja koja se odnose na same vlasnike i njihovo osoblje (uključujući čak i njihovo poreklo), na količinu isporučenog brašna a beleženi su i podaci o putovanima mlinara u inostranstvo. Boda Miklós: Prímedbe i dodaci ka istoriji tekstovne tradicije Janusa Panonijusa i dvaju „sevijskih kodeksa". Studija daje pregled o rezultatima istraživanja Janusovih kodeksa (od autora; Horváth Mária, Horváth János i Csapodi Csaba), pronađena u bliskoj prošlosti u Seviji, upoređivajući mišljenja i zaključke istraživača u pitanjima nastanka i provenijencije kodeksa. Iskazom zabeleške od odlučujućeg značaja, osporava pretpostavku Csapodi Csabe u pogledu da su dopune i ispravke u kodeksima vršene od samog Janusa Panonijusa. Pri sastavljanju kodeksa autor ističe ulogu zagrebačkog biskupa Thurzo Osvata, te prateći njihovu sudbinu, iznosi pretpostavku da su rukopisi putem Stevana Brodarica ili Garázda Péter-a dospeli u Bazel gde ih je otkupio Fernando Colon, sin Kristifora Kolumba. Studija navodi podatke o nazivu „Johannes Pannonius Vitesius" i o Janusovom epitafu, zatim pokušava da identifikuje lica u Janusovim stihovima i da modifikuje kronologije elegija. Na kraju je postavljeno pitanje: nije li Maximilianus Transsylvanus podstrekao Fernanda Colona iz Sevije da bi otkupio dela Janusa Panonijusa. Treće poglavlje godišnjaka, po uhodanoj tradiciji bavi se prošlošću narodnosti. Prvi ogled: Solymár Imre—Szöts Zoltán Dokumenti za proučavanje prošlosti Sikuljaca iz Bukovine. Na područje jugoistočnog-Zadunavlja u prvom redu u županije Tolna i Baranja, godine