Baranyai helytörténetírás. A Baranya Megyei Levéltár évkönyve, 1980. (Pécs, 1981)
TANULMÁNYOK ÉS DOKUMENTUMOK BARANYA MEGYE NEMZETISÉGEINEK TÖRTÉNETÉRŐL - Szerb-horvát nyelvű összefoglaló: Gorjánác Rádojka
ZAVIČAJ-NA HISTORIJA BARANJE (Godišnjak Arhive županije Baranje) 1980. Urednik: László, Szita Dvanaestu knjigu studija Arhive županije Baranje objavljujemo. Slično ranijim godištima i ovog puta donosimo studije i izvornu građu o historiji grada Pečuja, publikacije o feudalnom i građanskom razvoju županije Baranje. Ne izostaju ni studije o poljoprivrednom razvitku županije. U godišnjalk smo uvrstili i rezultate naučmih istraživanja iz historije pripadnika narodnosti. Studije delimo na četiri poglavlja : I poglavlje Studije i prilozi iz historije grada Pečuja László, Sándor—György, Timár: Povelja pečujske slobodne kraljevske varoši iz 1780. godine. Autori ovog napisa prihvatili su se posla da prvi put daju potpun i autentičan prevod povelje Marije Terezije, kojom se Pečuju daje čin slobodne kraljevske varoši. Aktuelnost rada proističe iz činjenice, 200. godišnjice znamentitog akta, dajući podsticaj autorima da ga objave na stranicama zavičajne historije Baranje. U uvodu opisuje tok borbe koja se decenijama vodila za vlast i u kojoj su učestvovali biskup i sam grad. Zatim sledi autentičan prevod teksta povelje sa latinskog jezika. RazJagajući diplomatiku i heraldiku, čitatelj dobiva jasnu sliku i objašnjenje o svakom detalju povelje, čija je reprodukcija u boji sastavni deo rada. Gyula, Erdődi: Podaci o obučavanju učenika u pečujskom esnafskom zanatstvu. Novovekovne tradicije pečujskog zanatstva dopiru neposredno do vremena raspada turske vlasti, ali škoJsko obučavanje šegrta počelo je tek na kraju 18. veka. Ranije su šegrt i kalfa posle višegodišnjeg šegrtovanja< nekim svojim delom dokazivali da su zanat usavršeno usvojili. Međutim iz mnogih pismenih izvora doznajemo da su za vreme šegrtovanja mladići, pored poslova u izučavanju zanata, obavljali i kućne poslove svojih majstora. Povišenjem stručnih pretenzija, opravdano se javljao zahtev obučavanja šegrta u crtanju, prvenstveno kod zanata od široke potražnje. Kod ostalih manje traženih zanata nisu slali svoje šegrte u školu, prema tome, društvenu nužnost po odred barna, zakona je trebalo ostvariti. Tako je nastala 1846. godine „Pečujska zanatska škola" u čiju se upravu mešaki i versika zajednica.
